Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ала је згодан!... Види, Сурепе!... Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора. Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. — Шта? — упита.