Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад
„Твој посô, драги, он је био крут, Од' амо да ти скинем труда зној; На моје срце оди, оди амо, Што здраво куца, и то за тебе
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА (покаже му руке): Ево, милостиви господине, по овим се познаје да сам ја Пела. СРЕТА: Да ти ђаво носи и такав посô и такав ред. (Пели.) Чекај ти, вештицо! ПЕЛА: Слатки Срето, ја нисам крива, ја сам морала слушати заповест.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А идеш ли ти? — Идем, кад ме зовне командант. — А... је л те гађају? — Пуцају, али ја ништа. То им је посô. — Хоће ли мене да гађају? — Ко им зна њину ћуд! А неће ви опросте!... Е дође ми да га ударим.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
) Дигох руку да загрлим Младог надника, Што из душе тако красну Слику наслика. Дигох руку па рукавом Збрисах посô цео. „Опрости ми, млади брате, Веруј, нисам хтео.
А старици, кад је чула, било неправо: „Ала, ала, мој човече, стара небриго, Тај ти посô, што уради, није ваљао. Златна риба нудила ти свака откупа, — Зашт’, неборе, не заиска ново корито?
Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.
С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење.
Знам да нећеш заборавит’ Један оченаш. Е па после ракијајте, — Ти тај посô знаш; Само свађат’ немојте се Украј мене ту, Јер и мртав ја ћу мрзит’ На ту работу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година.
Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ.
) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље! Исполци где су, да га очистиш? На посô брже!... Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ: А лепо сам те световао: не топи чамца, чичаЈанићије!... Аја!...
скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад! ГЛАВАШ: Бирај, Исаче, Па гађај главе као дулеке! Нек’ пршти кора тврде лубање, А глупог мозга лопте каљаве
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Гавро, брате, ја се огријеши' о те! Опрости, брате! О, проклете моје ћуди! — Вала, Симеуне, не ваља ти посô. — Опрости, брате, опрости! — Викну Симеун и скочи, те се пољубише. — Збиља, Гавро, је л' 'вође отац Партенија?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Растужен и збуњен старац стењући рашири руке, И бокор пролетњег цвећа пажљиво поче да ређа; А кад је свршио посô, он рече спокојно тада: „Но, сада, синовче драги, пењи се на моја леђа.
Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси њима. А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут.
Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче. „Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе.