Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Прекини, молим те!“ рече Адолф тронут. „Изгледало би да ме молиш да посегнем за онијем што и не заслужујем...“ „Амо руку!“ викну Јанко радосно. „Ево ти рука, ево ти срце!