Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
89. Све тавније и све тише, Све умукло и поспало, Само ветрић што уздише; На несан се њему дало: Да л' се чега милог сећа? Умаче л' му кака срећа? 90.
чедо крчмарево, И около главом ману, Глену на ту, на 'ну страну, Ал' од друста немилога На опрезу ниједнога, Све поспало, попадало. То с' на чудан смеј му дало: „Дакле ти си стража моја?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па се поврати к огњишту и с њега диже две разгореле главње. Обазревши се с прага да ли је све у селу поспало и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник а
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи. Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад се мрка накитише вина, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; уз јелике пушке прислонили. Привуче се Комнен барјактару, покупи им свијетло оружје, па затрпа у
Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест Удбињана, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; оружје сам њима покупио, све закопô у јелово грање“.