Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за будући престо. На том месту нас двоје би били Свет за себе, нераздвојан, вечан: Све док светлост не би
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Издалека се чују пушке.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: То пушка беше — И то, и то — И поноћ грми, јечи планина, А постоље се мога престола Узнемирено тресе пода мном, Кô да ми гласи скору походу Крвожеднога мога небрата?...