Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и пољуљати у оцјећајy да је несрећа дошла баш у прави час, у час кад сам био допро до крајњих граница мојих могућности и када ни
Потакнути у њима сумњу да ли и тамо важе овдашње форме и категорије, пољуљати им повјерење у појам постојања, у појам времена?