Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
26. И тако ја сам веће путовао, Баш премалећа сијао је крас, Кроз лепи предјел пут се мени дао; Планине стрме, дрва лишћан влас И орао што је на облак стао: То мало туге тишало је глас; Ал' што
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зар ти не знаш производе разни земаља? Сваки је предјел богат на другима. У Гвијани су производи: јагуаре, тапире, мравождерни медведи, батати и друге зачине.
, до 24. предела неба. МАНОЈЛО: Аа, сад знам, шта је 24. предјел неба. Само не знам зашто климата. ДОКТОР: Ко климата? МАНОЈЛО: Ви сте казали предјел неба — климата.
предјел неба. Само не знам зашто климата. ДОКТОР: Ко климата? МАНОЈЛО: Ви сте казали предјел неба — климата. ДОКТОР: Видим да за тебе није ово, зато ћу прећи на благше ствари. Производ знаш шта је.
ДОКТОР: Предјел назива се и поднебије. Ово може бити врућо, а може бити и ладно. Може бити сувоврућо, влажноврућо и меко.
ШАЉИВАЦ: А шта би било, да је у пређној Индију? ДОКТОР: Последњи прве на броју прелазе. ШАЉИВАЦ: Јербо је предјел са шумама покривен. ДОКТОР: Које имају црвене чврце. ШАЉИВАЦ: И једућа се гњизда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
камоли слабога човјека, рођенога да се од њих топи; пред очима воде пребистрене, ђе у двије свештене капљице предјел шири видиш божје силе но с планине у прољетње јутро што га видиш над бистром пучином!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега међу своје блажене ликове: мене узе под зефирна крила и унесе у предјел небесни.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оно ми се сад причиња као предјел вјечито обасјан сунцем. Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Коми фо! Ми смо на вас заборавиле. РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел руготи. САРА: Мој господин рођак има вољу све високо говорити. Тко вас је сад разумео?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће
као бесловна чада домашњих поља само у тихом чувству познате и возљубљене, бивају већ и от сосједов чуждестраних предјел с восхиштенијем удивљене и с восторгом препрослављене.