Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нас је децу, као и мајку, волео, није вајде, то се види, али нас је држао престрого. Ја се не сећам никад и никака знака нежности од њега.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ни критеријум разумљивости, најзад, не треба постављати престрого: и ми, одрасли, при читању многе ствари само наслућујемо, друге нам промичу, а неке тек при поновном сусрету откривамо.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Неважно Спрема у свему виђеном поразе Оку и уху док сазвежђа силазе Кроз левак цвета у земљу, престрого Штиво корењу. Ту сам изнемого. И вишак ватре поста сунце злобе, Златни почетак отрова и тескобе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Астреје спутник, проста, знатна Славом Аспазије в дружбу водиш. Престрого каткад он обличавао: Обаче верни ученик Сократов (Праштајмо жару добру!), нерад Видети ум богодани рабом.