Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву. — Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места
Како он наиђе, а све се главе дубоко приклонише. — Ко је ово? — шапнух механџији. — То је првак у грађанству. Млад човек, али много обећава.
Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац. — Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте.
Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац. — Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте.