Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Стана у исто вријеме простријеља очима момка. Он сједе снужден. „Не, баш од стра’, но онако... Богме дјевојка присијела за удају, а ишту је“, дода Јока бојажљиво. „Чуо сам ту пјесму, чоче, већ“, прекиде је сердар.