Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ниси, мало је фалило! Имо чворугу оволикачку, праву чвонту! Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији!
Брже, кад говорим! Тачно нако како сам мислио: чворуга! Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! ТАНАСКО: То је чворуга оног маторог! МАНОЈЛО: Заврћи ту ногавицу! Наравно, гука!