Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту се продаје лањски снијег, вук у јагњећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови умјесто свијећа, бурад без дна и слична чуда. Ту се, наравно, увијек налази и онај грлати човјек с кутијом срећака и бијелим мишем.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Требјешанин, Ж., 1987, с. 44) — Кућа ти се коцем затварала! (Пуста остала!) (Вук, СНПо, бр. 2776) — Свијећа ти се угасила! (Павићевић, М. М., 1937, с. 197) — Огњиште му се угасило! (Требјешанин, Ж., 1987, с.
М., 1937, с. 201) У нашем народу, у свим крајевима, најтеже клетве јесу: „Не било ти порода!“; „Угасила ти се крсна свијећа!“; „Да Бог да ти пâс по пáсу погинуо!“ или „Пусто ти остало!
(Драгичевић, Т., 1908, с. 496) — Тако ми се племе не затрло! (Кнежевић, М. В., 1957, с. 37) — Тако ми се крсна свијећа не угасила! (Вук, бр. 5325) — Тако ми се кућа не ископала! (Вук, бр. 5327) — Тако ми се траг не истражио! (Вук, бр.
“ У једној причи из збирке Вука Врчевића („Зет и тазбина“), кнез овако каже: „Син је кутњи темељ, крсна свијећа, вјечна домаћа читуља, бранич цркве и народа..., а дјевојка? она није друго но туђа вечера за суђену кућу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
и мало диже руку, а на то мој ти Мрмоња заковрну, посрну, те да га сâм владика не прихвати, пружио би се на тле као свијећа! — „Што ти би, господине?“ пита га Свети. — „Би ми то, што нијесам вјеровао у твоју моћ, свети владико!
Милићевић, Вук - Беспуће
вазда влада сутон, са потамњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, хор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крсна слава, Марковдан: софром тамјан (тамниј бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко се и прекрсти);
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти. ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Јанко мој! шта је? што ти је чоче!“ запита сердар, сасвијем другим гласом, нагнувши се нада њ. Свијећа плану. „Није ништа, мало ослабих!“ одговори он, малко се насмијавши и тражећи очима. „А тражиш онога?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(показујући пушку). Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло! Тако ми се крсна свијећа не угасила! Тако ми се кућа не ископала!
Калуђер видећи велики сирац воска, и знајући да свијећа она што у такијем догађајима претече, остаје њему, повиче на ђака да донесе с коња улар, да око њега од свега онога
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде. 94. Сјеме у лубеници. 95. Љебови у пећи. 96. Сир у каци. 97. Писмо. 98.
156. Мачка и миш. 157. Крмећа сурла. 158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош.
па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо ал' има шта и виђети!
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња приђе к оцу са воштаницом, те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја. Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: — Запали је јопет, враг је однија! — Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача.
— Поарало цркву! Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа. ВИИИ УЖАС Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. — Отвори велика врата!
На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше паламâ и свијећа много више но дотле на три олтара. Жвалоња је служио мису. Са страна, осим домаћих, клечало је још шест-седам фратара.
Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије. Еле, у манастиру, и дању, и ноћу, све иђаше суноврат.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала, па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње, а на асталу свега доста.
Калуђер — видећи велики сирац воска, и знајући да свијећа она што у такијем догађајима претече, остаје њему — повиче на ђака да донесе с коња улар, око њега од свега онога
Ћипико, Иво - Приповетке
Дијете не може да већ одоли студени и слабоћи, па униђе у прву кућу где је видјела да свијећа гори. У тој кући остала је неко вријеме да отправља ситне послове, да се прехрани, јер је поочим није већ хтјео ни на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! — Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера.
Ћипико, Иво - Пауци
већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп. И Раде се жури.
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп. Претече га, а занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури,
Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић. Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан што га је јуначки опремио.
Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан. Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим, ћутном дубоком, Слатко ћу тебе ја спомињати, Вапећ'
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то? — лецну се Мачак.
поче да се спушта наниже све док не изби у једну пространу дворану пуну каменитих стубова и дебелих мокрих кречњачких свијећа, које су висиле с високе таванице. — Шта је оно, чујеш ли?! — трже се Мачак.