Црњански, Милош - Сеобе 2
са црним, густим, обрвама, није личио, при испраћају Исаковича, на гаврана у францеском фраку, него на неку покислу свраку. Био је, и поред црног фрака, сав побелео. Имао је беле килоте, беле чарапе, бели жабо. Као за неку нему сахрану.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Неколико капи топле кише паде му у лице и он задржа коња. Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна. Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку. уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући!
По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја. Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дин хода преко поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку дугачкога репа, А прикумка — птицу шеврљугу, Старог свата — из осоја жуњу, А дјевера — птицу ластавицу.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Нитков, кад свршиш занат, онда се можеш женити! ЈОВАН: Али онда могу ли узети Анчу? МИТАР: Узми ако ћеш и свраку, шта марим ја. ЈОВАН: Право, Анчица моја. Ихуху! (Удари Ружичића.) Панови, чо су се змрзли; веру, треба бит весели.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
говорили о пржењу на кајмаку, Не би ли се преварила да им зготови Али је старица та тако лукава; Она не би ни свраку Приправила тек онако Олако, Олако.