Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... Наста глуво доба... Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...
Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... Наста глуво доба... Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу... Пандури пообарали главе, па дремају.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Но цвет сна отровног не преста да сише! И ја умрех у час кад се беше хтело Задња капља крви, коју немах више, Да окончам лепо и злокобно дело.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А кад ко од браће му дође да га обиђе, он, онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха, тужи се блесасто брату: — Бато, срца немам...
јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
њихове растворене кофере; беда пара конце некада скупог вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из дуговратих бочица, и њих две добро знају— пудера и шминке остало је још само за једно бирање мис, а
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке. Трче из једног у други виноград, састају се.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зимски рефрен: Свилеува. Сан разноси бела плева. Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Дању свом снагом, а ноћу спорије и тише, Мотор, уграђен у дрвету, из земље влагу сише. По дванаест пумпи дванаест месеци довлаче Воду из смолнице, из глине и иловаче; А ветар, чија радионица је усред
— Све калорије из њих црпе, По два сата их сласно жваће, Ко да су колачи, ил медно саће; Претура рубље, из којег сише Прљавштину као слаткише. Јер је прљавштина пуна живота, А јалова и мртва свака чистота!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
твојеје матере и надежде моје Богородици хиландарској, веру бо васпријех вадовичју принесашују ти две цете, Господи, сише и аз сије принесох недостојнаја раба твоја, о Владичице, Јефимија монахи, дашти господина ми ћесара Војихне, лежештаго
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење. Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дотле нек струји и нека ме сише Крв моја и жеђ за животом грубим, Кад ничег нема достојног да љубим: Ја сам те вол'о, ал' не умем више.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да, биће меденог плода у позно лето. Вредна пчела то зна када сише мед са разиграних цветова благословене невесте. Она зна да је овај мед први знак поруке вама да ће брак небеског
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Камено му срце не осећа више Сунце што обесно гори врх планина, Сунце што из вода дрхтав уздах сише И кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају
Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне. И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини.
А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт. Све зажарено сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре, док га сунца мије туч.
XXВ О, како боли на дну душе сане, Кô црна слика немоћнога Хоћу, Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њиме се детету мажу она места за која се мисли да их сише мора (Беговић, 163). Телету се б. л. веша око врата, од урока (СЕЗ, 14, 338). Б. л.
Ћипико, Иво - Пауци
— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање и двије мајке сише!” Стара није ни слутити могла да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
или, како није ни до сада журио, да неће сачекати Соку? Хоће, тако, понекад, матор момак, као видра, да сише крв свима рибама које наиђу.” А никад исправнијих односа, и никад поштенијег човека од Мише Богдановића!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Под њом пустош крша, Ровитих стена. Или је једини грозд окачен о лозу, Као сок из тебе сише туберкулозу. Под врбама је писао песме, Крај вода је сањао девојке; Зажарене му биле јагодице грозничаве На помисао: