Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Истукли, па ето ти га, нек зна други пут како ће писати! Чуда, људи! Зар се и томе хоће велика наука за истући слабијег од себе? Али он добро зна да ви то не би учинили, његовом срцу слатки људи!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
звонац — птица што живи поред воде збухаћ — видовит човек; бесан, немиран во земан — време земља потакша — земља слабијег квалитета зенђил — богат зијан — штета зујанћер — штеточина Изгамбуљати — искобељати изед — ујед изерен —
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу. Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
загрејано, то дело руши све препреке пред собом, гута све и вари све, или бар успева да учини сношљивим нешто што код слабијег писца никако не бих могао прихватити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А када седне за богату трпезу, неће се више устручавати. А можда је, уистину, човек слабијег стомака, па оде оном пиљару да набави какво средство за чишћење, да би се њиме што боље припремио за вечеру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али човеку не треба само жена, не! Човеку треба и она симпатија, бар малко оне топле и нежне симпатије тако названог слабијег пола. А чим то имате, значи ствар није привремена. Јер, или симпатије нестаје, или она све више расте.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Силан је он, силан, милостив! Слабога штити, силног присили Да силу призна много слабијег... — Милост је, децо, ово његова, Ово оружје и пријатељи, Штоно пространим морем владају, Посланије је воље његове
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Његове незгоде последњих година биле су туче. Додуше увек некако витешке, за нечије право, и за право слабијег, али баш зато доста озбиљне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
болести, од мудрости тешке“; или она — одлична као психолошко запажање (изврсна слика кукавичких карактера који тлаче слабијег и теменају пред јачим) — кад скидају кале и смерно се клањају пред Марком они исти чауши који су у цркву коње нагонили
измењено — преносили оно што су прочитали и испричали ретки писмени људи, и као да антагонизам новог и старог, јачег и слабијег није вечна категорија и као да није опеван пре феудализма (на пример, у Хомеровим еповима) и после феудализма (на