Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пантелић, Н., „Село, сродство, породица“, ГЕМ, 28—29, Београд 1965—1966. Пантић, М., „Вук Стефановић Караџић и наше народне пословице“, у: Караџић, В. С., Српске народне пословице, Просвета—Нолит, Београд 1987.
Софрић, П., Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба, БИГЗ, Београд 1990. Срезњевски, И. И., Вук Стефановић Караџић, Београд 1987. Срејовић, Д. и Александрина Цермановић, Речник грчке и римске митологије, СКЗ, Београд 1987.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
УСТАНОВЕ 19 4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ 21 СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 24 КИПРИЈАН РАЧАНИН 25 ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН 26 ГАВРИЛО СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ 27 ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ 29 И РАЦИОНАЛИЗАМ 32 РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 33 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2)
ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО
ЛУКОВИЋ 357 СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 358 МИЛАН ЋУРЧИН 359 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ 360 ДАНИЦА МАРКОВИЋ 361 ВЕЛИМИР РАЈИЋ 362 СИМА ПАНДУРОВИЋ 363 2)
Рачани: Кипријан Рачанин, Јеротеј Рачанин, Христифор Рачанин, Симеон Рачанин, Ћирјак Рачанин, Теодор Рачанин, Гаврило Стефановић Венцловић Рачанин.
ГАВРИЛО СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ Гаврило Венцловић, »сирјеч Стефанов син«, »многогрешни и худши в Христијанех убоги свјаштени инок Гаврил«,
XВИИИ века продужавали су стару српску писменост и писали црквеним српскословенским језиком; један од њих, Гаврило Стефановић Венцловић, почиње писати чистим народним језиком.
ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин су три најзнатнија књижевна радника српска у XВИИИ веку.
ЖИВОТ. — Захарија Стефановић Орфелин родио се 1726. године, у Вуковару, у Срему. Право презиме му је било Стефановић, а сам се назвао Орфелин.
ЖИВОТ. — Захарија Стефановић Орфелин родио се 1726. године, у Вуковару, у Срему. Право презиме му је било Стефановић, а сам се назвао Орфелин. Није се редовно школовао, и што је научио постигао је својим самоучким трудом.
СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ Најплоднији међу новим песницима српским јесте Светислав Стефановић (рођен у Новом Саду, 1877*126).
СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ Најплоднији међу новим песницима српским јесте Светислав Стефановић (рођен у Новом Саду, 1877*126).
Из енглеске књижевности (о Шекспиру, о »Новој ренесанси«, о Дантеу, Габриелу Росетију, о Алџернону Чарлсу Свинберну). Стефановић је доста преводио из Шекспира, у стиху.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вук Стефановић: Српски рјечник, Беч 1818. 2. Вук Стеф. Караџић: Српски рјечник, Беч 1852. з. В. С.: Народне српске приповијетке, Беч
13. Ђорђе Којанов Стефановић: Српске народне приповедке, Нови Сад 1871. 14. Босанска вила — лист за забаву, поуку и књижевност — уредник Никола Т.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Стефановић Караџић СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Стефановић Караџић СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ Садржај НАРОДНЕ СРПСКЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ 2 ПРЕДГОВОР 3 И. ЗЛА ЖЕНА. 4 ИИ.
— Познато је да је Г. Ђорђије К. Стефановић још прије неколико година скупио подоста нашијех народнијех приповиједака и послао их Матици Српској да их она
разреда; — у Суботици: Ђуро Манојловић, одвјетник, и Божидар Вуић, ц. к. поштар; — у Темишвару: др. Бранко Стефановић; — у Требињу: Вук Врчевић, ц. к. козуларни агент. — у Турији: Вељко Поповић, учитељ; — у Ужице: Ђорђије Р.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па ти, сакривен од погледа твога, У име Вечног невиност узети. Св. Стефановић ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од
Св. Стефановић ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ Мирише земља сочна, свежа, једра. Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недр
О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И
Св. Стефановић ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ (1-2) 2 Јецају и струје месечеви зраци; К'о сребрна харфа месечина свира; Пливају и тону маглени
Св. Стефановић ЦXЛВ НОЋУ Ноћу, кад се свуда око мене распе Тишина, и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица
Тако му реци!... XИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели... ЖИВКА: Ко море?... АНКА: Госпођа Ната Стефановић, министарка. ЖИВКА (поправља је): Бивша министарка.
XИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели... ЖИВКА: Ко море?... АНКА: Госпођа Ната Стефановић, министарка. ЖИВКА (поправља је): Бивша министарка. АНКА: Да!... ЖИВКА: Откуд она!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да напоменем још ово: наскоро после смрти мајора Велимировића, његов ађутант, Кристифор Стефановић узме одсуство, оде у Београд и тамо се убије из револвера.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ
Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси, Тигрица млеком њега је задојила.
То је злато! То је сребро и драги камен! 1826. Стефан Стефановић ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА Прими овај златан перстен, Анчице, С њим ти дајем
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
су се прве систематски објављене збирке српских народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио "са топлих усана народа".
Носилац тог великог покрета из народа био је Вук Стефановић Караџић (1787-1864), реформатор књижевног језика, кодификатор усмене књижевности, историчар, етнолог.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОДАЦИ О ПИСЦИМА Захарије Орфелин (1727–1785), презивао се Стефановић, а сам се назвао Орфелин. Рођен је у Вуковару, у Италији је изучио сликарство и бакрорез.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.1 Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо
Занимљиву белешку о хајдуцима оставио је Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику: „Народ наш мисли и пјева“ — каже Вук између осталог — „да су у нас хајдуци постали од
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ Садржај ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА