Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути... Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно...
И овлада њиме неко чудно нерасположење. Он осети равнодушност према свему... Није га се ништа тицало... И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... Онда дође малодушност. Пут му се учини врло дугачак.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На ивици где се мрак и светлост дели, Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела,
СУНЧАНЕ ПЕСМЕ ПОЉЕ Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.
Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови из лишћа прате ритмично тога мрачнога уметника, тога
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.
(3) Лисни гају, ти за ме нејака Дикојега одгаја полетара, Тамо-амо ја весело скака, Брањен ладом од сунчана жара; Ој изворе, да доста шљунака Ти имаде за ме веља дара!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући
Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води језера.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт. Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга
Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему
Мачак се Тоша на сунцу грије, мије га киша сунчана врућа, а мало даље, под врбом кривом, у хладу чмава делија Жућа. А млин се врти, пева и бруји, бескрајну пређу
„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир. Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Светлост је веома важан фактор у животу морских организама. Кад сунчана светлост удари на површину мора и продре у воду, она не само што апсорпцијом буде ослабљена, и то у толико јаче у
Пре тога није се могло ни замислити постојање органског света у дубинама у које не допире сунчана светлост и где је огроман притисак воде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затискивао је уши да не чује нарицање удовица и с радошћу посматрао сина како расте. »Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?« — питао се посматрајући дечаков лагани ход. Али откуда му у очима поглед виле?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Могло би се рећи „зрела недјеља”, онако као што се каже „зрело љето”. А у таква недјељна поподнева сунчана тишина зна постати неподносива. Одавна је знам!
ЛXВ Космати бор под мојим прозором, шуман и мрк у ноћима јужине, сањиво зањихан у сунчана поднева, грмови калине у лијехама између два павиљона, неколике презаве крошњице младих бреза које тек искоса видим из
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С'тради спомен сребрној седини, Сврх светлости светила сунчана. И како одмах не надовезати на те стихове сличне Сарајлијине типографске лудорије из 1839.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Х У теби ми је младост погребена, Сунчана јутра, подневно пламење, Љубави чедне последње прамење Сазрео цвет се расуо нечујно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А онда ћу сићи, поново рођен, олакшан, раскомоћен и богме — срећан. Онда се могу, колико год хоће, златити у сунчана предвечерја, мотати и развлачити отегнуте слине магле, листати први у пролеће, расејавати по долини свој крупни, једри
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Видећете зашто га тако зовем. Око нас преовлађује мрак, сунчана светлост бледи и гаси се. Са свију, баш са свију страна, обавило се око нас звездано небо као каква огромна лопта.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Такав је сјај и таква радост из ње избијала да се чинило — сунчана се зрака у Лепотицу претворила. Не иде, већ трепери.
Само глуви не чују како разговара цвет с цветом! А колико тек сунчана зрака путује! Дечак није могао да се начуди њеним причама и пустоловинама од пустиње Калахари до Северног поларног
— Гле ти краљице! — насмија се Мицко, а за њим Радан, па и сама Сунчана зрака склупчана на његовом длану, већ спремна да крене на нови пут. — Е па, задржаћу те!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна сунчана светлост. Сијали су калпаци и челенке, копља и сабље, лепршале се заставе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле! Сунчана светла луча, моје сјајно спасење!
Пажећи памет своју да не полуди терајући никим нестигнуто и домишљено. СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ Каконо сунчана и месечња и звездана јасност и светлоћа од њихова саздања нису се променили од оно доби, нит су остарили, ни огрубили,
А светлоћа сунчана и месеца и звезда, једнако је увек, младо и хубаво и свагдар у својој снаги се јако држи и светли ради повељивања