Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за њом. — Николай Ивановичъ, — рекох ја Туманову — пожалуйста пойдите вонъ И не пускайте никого изъ дамъ въ комнату.24 — Только, пожалуйста, колотите какь слѣвдуеть.
А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.