Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Какав је венац што ти на гроб мећем? Искићен је само природним цвећем. Уздишућ’ мирисом, цвеће збори тио: „Човек си био!“ Имô си срца, имô осећања, Уз које срећа никад не приања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О ти, кој’ на трошним останцима предака милих Временом за старим уздишућ тужно стојиш, Устани, куцнô је час! На народне славе попришту Дижи име и чест, делима, рода милог.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!