Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Лазар. — Е, срећан пут! — Хвала!... Дај боже!... Коњ заигра под њим. Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. Јутро беше лепо.