Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако и учинише. Одмах затим полегаше. Док ето ти краља, па одмах онијем својијем шћерима, закла их и изиће. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а
Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући.
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе!
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе!
— пита краљ. — Јесам, — одговори Грбо. Онда настави краљ: — Еј, Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако и учинише. Одмах затијем полегаше. Док ето ти краља, па одмах оним својијем шћерима, закла их и изиђе. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а