Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изгледа да је стара српска култура била једнолика; али је доцније ово старо становништво било претрпано и преплављено мноштвом културно сировијих динарских досељеника.
Црњански, Милош - Сеобе 1
код очуха, са девојаштвом код тетке, са удадбом, порођајима и пролазношћу, што је, у немаштини и сељакању, била тако једнолика и тупа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Форма је усиљена, конвенционална, једнолика, туђа. Класични калупи у које је силом угуриван словенски и српски језик, она »славенска риза« којом је одевао своје
Милићевић, Вук - Беспуће
трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Згуби Вељко оног Дервиш-бега И Синана што беше до њега, Два крвника, оба једнолика, Ђаво им се у срце ушика; Око неке с' моме завадили, И би јутрос љуто се побили, Ал' серашћер зовну на Србина, И
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита? Кан’ да с’ сунцу косе плела, А мјесецу дворе мела.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
То је песма коју рађа мис'о моја и сећање, То је песма мојих дана и часова и прошлости, То је песма стара, тешка, једнолика к'о кукање, То је песма са згаришта идеала и младости.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али је и у њ већ зашла прва зрака свићања, па се по хридима, шкрапама и мору просула једнолика, јасна свјетлост. — Ето, даске пливају по мору! — опази млади рибар, и исправи се. Веслај полако...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе књижевна еволуција дељива, дискретна, а не континуирана и једнолика. Говори нам то, посредно, и о једној од карактеристика наше културе, поготово када имамо на уму промене у језику.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Агаве вечито укочене и троме. И међу њима стражар из неког шумадијског села. — Лепа је ово земља, али некако једнолика и тужна... Навикло је наше око на разноврсност, а ово стално зеленило замара. — А и људи су некако чудни...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сва четири јесу једнолика: једног раста, а једног погледа; једне ћуди, а једне помисли. На њима је рухо једнолико: чиста свила до земље