Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ђоша није чуо њихове речи, али је све разумео и, шкрипећи зубма, смишљао је најгрозније освете, какове само увређено љубоморство измислити може. — Поцркаће као мишеви!... Пепелом њиховим ће се још сутра играти планински ветрови... А ја?