Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши. Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да! МАРИЈА (грли пасторке, потресено, плачно): Хвала, децо моја слатка! (Клоне им на руке.