Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
Милош Војиновић у латинском граду Леђану правио је чуда од јунаштва, погубио је чак и троглавог Балачка војводу. Милош Обилић је као од шале пребацивао буздованом латинске цркве, хвалио се пред туђинцима бројем и лепотом
Балачку јесу до три главе: из једне му модар пламен бије, а из друге ладан вјетар дува; кад два вјетра из глава изиђу, Балачка је ласно погубити. Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“.
Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“. Отидоше кићени сватови, одведоше лијепу ђевојку; оста Милош у гори зеленој и са њиме три
Кад одоше свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна слуго, можеш ли се у се поуздати да рашћераш цареве сватове и да отмеш Роксанду