Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Топови тада треба да су напуњени, а веза телефонска за све време отворена. На мој позив: „Ало, четврта, пета, бараж!“ — нишанџије да окину топове. Вратио сам се у земуницу. Запитао сам посилнога где је наредник. — Купа се.
Ено га и други. Фиу! — баш поред главе. И десно се наши повлаче... Као сенке. Лежу поред жице. — Ало, четврта, пета, бараж, бараж, бараж! — викао сам ударајући ногама. Земља се обурва пода мном и ја падох. Викао сам и даље.
Фиу! — баш поред главе. И десно се наши повлаче... Као сенке. Лежу поред жице. — Ало, четврта, пета, бараж, бараж, бараж! — викао сам ударајући ногама. Земља се обурва пода мном и ја падох. Викао сам и даље. Бараж, чујете, људи!
Фиу! — баш поред главе. И десно се наши повлаче... Као сенке. Лежу поред жице. — Ало, четврта, пета, бараж, бараж, бараж! — викао сам ударајући ногама. Земља се обурва пода мном и ја падох. Викао сам и даље. Бараж, чујете, људи!
— викао сам ударајући ногама. Земља се обурва пода мном и ја падох. Викао сам и даље. Бараж, чујете, људи! Као оркан, са таквом снагом и силином налетеше наши шрапнели.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пешадијски редови су збијени. Ватра артиљеријска, запречна ватра, или по новом називу, бараж, непробојан је. у неколико махова Бугари наваљују, али се враћају са великим губицима.