Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Дај, чоче, да сквасимо пусто грло!“ рече сердар својима. Милица му принесе бардачић и купу. „А, гле!“ удари се сердар дланом по челу, „а камо нам ускок?“ „Какав ускок?“ упиташе браственици зачуђени.
Толико га жељна бјеше. Сердар одигнувши главу, праћаше оком кћер и невјесту, које отчепљаху један бардачић у нуглу. „Ја мним е сте у гомили дошли ту до раскршћа, па сте отуда један по један, као... хм!“ поче он.
Сви то видјеше осим њега. Пошто се обредише сви и кад дјевојка остави бардачић пред оца, па се одмаче, медик уђе, назвавши „добар вече“.