Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве главе, Па се бече и чаршијом славе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Док Видран Видрић пред прагом хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће најзад, мокар и бос, незнани рибар показат нос.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од помаме ни у чему смањени, подзирачи, подмигљиви, подсмехљиви, вртежи. Очи бече, ноге кече, рамени мичу, с главом тресу, с бокови ломе се и крше, са свом снагом кицоше се, и туђ свој завичај од