Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шандор је поваздан у послу... Здраво нам добро иде... — Па ви сте сад, није тамо-овамо, већ нека Бечлика!... И не фалите се како сте живили тамо. — Е, како!... К’о у туђем свету! Није к’о међ својима!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је био чуо да је и његова Бечлика, са којом је живео, пре своје женидбе, глумица, у том театру. Од саме помисли да би сад, у Вијени, могао сусрести ту
Кола су била пуна нафраканих, лепих, Бечлика, из великог света, и полусвета, а он је видео како се смешкају на њега сад, али се осећао као прозебао.
Много више Бечлија и Бечлика умире од констипација, него од несретне љубави, или жалости за женом, или мужевима. Код сербских официра, који су, у
Одевали су је, као што се одевала његова полегуша, Бечлика, у театру. Лице је била сакрила, у беле ришеве и црну тафту, из којих је вирио само њен пркосити нос.
Научила је немецки, говорила као Бечлика, била је и раскалашна, али, ни са једним својим удварачем, више није пала. Пријатељицама је имала обичај да каже: да
Штета што Божичка, каже, није Бечлика из њеног друштва. Међутим, Божичка је, одмах после тога, позвата опет у посету – сама.
У њима су била описана чуда. Госпожа Евдокија била је смртно пребледела, већ кад је та велика госпожа, Бечлика, у њену ложницу дошла, а била је занемела, збуњена још више, кад је крај ње легла.
Наше старице сматрају да је старост од Бога, и да не треба жалити одлазак са овог света. Код Бечлика је ствар обрнута. Свака баба у Вијени хтела би да живи сто година, као млада, голишава, лепа, па да има швалера.
Исакович је то, иако није био женскар, запазио. Његова плавуша, Бечлика, била је расположена, за љубав, увек, али ништа више, за њу, није било ново, ни пољубац мушкарца, ни уздах при
Давно се та Бечлика беше наљуљала, гола, у театру који је плаћао неки гроф Дурацо. Кирасири су је знали, и голу. Ова црномањаста, витка,
и то, да су то, на њега, неке, ђаволске, чини, морао је, у сну, да види да је она лепша, далеко лепша, него она његова Бечлика, што је на пајвану представљала богињу ноћи, и лепша, него Божичка, која му се наметнула, онако, бестидно, кад су у
А сличну појаву запажали су, и ти сербски сабљаши, код Бечлика. Толики ситни, криви, Гарсули – испод перике ћосави – водили су, са собом, у ноћ, у брачну постељу, ванредне плавуше,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Молио је своју жену, Бечлику, да моли једну принцезу Виндишгрец. А моја ујна, Бечлика, сетила се сестричине моје матере, која је, заиста, била калуђерица у једном манастиру у Бечу.
Коста је имао своја друштва, разних Бечлија, и Бечлика, из свих класа, чак до ћерки хаусмајстора. Око поноћи, онда, почео би да нам прича. О онима који су осуђени на вешала.
У Бечу сам имао и својих ствари, па ми је и то узето. Узела их је моја богата ујна, Бечлика, која је, после смрти мог ујака, напустила Беч, па отишла не оставивши ни адресу.