Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
бегенисати — заволети без — врста платна белај — несрећа, зло, беда белокорац — нож са ручицом од беле кости берићет — издашан род, обиље бимбаша — командир веће војне јединице бињеџија — ваљан коњаник борија — труба бугија —
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део. Више је изгледало да је то од њихових сељака,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
родило; било ти у класу класато, а у бусу бусато, у струку трснато, а у гумну рпато; у амбару много, а у кући хајер и берићет, да дијелиш вољну и невољну, дабогда!
рало му орало дубоко, а стадо му ишло широко, планина се прихватало, цвијетака укидало, своме домаћину сваки хајир и берићет доносило, и од сваклен му здраво долазило!
Ко год му полио мујалику вина, а изио крупицу хљеба, по један берићет у срцу носио, а по пет и девет у његову дому освајало; међу својом га браћом хвалио, а за здравље бога молио; бог му
Дај, Боже, нашему бану домаћину хајер и берићет у његовој кући, у његовој муци, у тврду волу, и брзу коњу, у пуној ћаси и веселој срећи, ћаса му напредовала, а срећа
Бог и у наше и у ваше племе удијелио у свачем срећу и берићет, како у права и сретка мјеста ришћанска! За здравље нашијех племеника и договорника!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
шта је? МАРИЈА (стојећи до зида, погнута): Ништа. ЈОВЧА Како синови, снахе? Како чивчије и берићет? МАРИЈА Па као што знаш, тако је. ЈОВЧА Јесте здрави? МАРИЈА Здрави. ЈОВЧА А Васка? Како она?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „А тек трговина са алхемичким, херметичким и кабалистичким књигама - то је прави берићет. Купиш ли ову књигу, каже мој човек купцу, злато ћеш да правиш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
гођ би пошао у свога чипчије на конак, никад није дао да се закоље јагње као што су га били научили, него би рекао: — Берићет версум, права рајо!
се изражава одобравање, похвала и чуђење безбели — заиста бели — зацело доиста, богме, баш бендати —обзирати се берићет версум — хвала ти бетерније — лошије, горе бешлук — турски новац од 5 гроша (1 динар) бигаир хак — на правди бога
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај!
нац“ башуна — јагњећа глава; главурда бели — заиста, одиста белћим — можда, ваљда бендати — уважавати, признавати берићет — изобиље; обилан род; родна година беслеисати (се) — хранити (се), издржавати (се) бешједа — беседа, говор
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Са ш. гранчицом врача се, на Светог Игњата, и на Божић, за берићет, и после тога задене се она за вериге (СЕЗ, 14, 72; 89). »Где ш.
Према веровању у Врањском Поморављу, »од свег шумског дрвећа стари брест не вала сећи, јер тада нема ,берићет̓ у пољу И стоци« (СЕЗ, 86, 1974, 104). Броћ.
која је однела срећу супротан је пропис у Врањском Поморављу: »Глог никада не гори на ватри, да не би ,сагорео берићет у поље̓« (СЕЗ, 86, 1974, 104) — што указује на веровање да је у г. оваплоћена биљна сила земљина.
Добар берићет се призива и у песми коју девојке и момци певају у литији: »Од два класа шиник жита, Од две гиџе чабар вина« (ГЕМ,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Опет чивчије? СТАНА (прилази јој насмејано, ужурбано): Ништа, ништа, снашке! Знаш ти њих, они кад год дођу и донесу берићет, онда да им је само што више да једу и пију, и једнако траже: »дај котличе, дај котличе«.
ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа! Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава. А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге? Слушају ли? ТАШАНА Слушају! ХАЏИ РИСТА Видим да већ доносе кукуруз.
ХАЏИ РИСТА Да идем. Сутра, после службе, опет ћу навратити да видим децу. Тебе, а и те чивчије. Да видим колико ће берићет донети, како доносе, како збирају и слажу у амбарове. Да не мисле, ако су им газде помрле, да они сада могу како хоће.
И сад, кад овамо дођу, за њих је само главно: да ли се од чивлука сав берићет доноси; да ли се имање не поткрада; да ли су деца здрава и како се негују; да ли се покојник поштује; да ли му се
Како на теб да не отворем? Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију? Од теб сефте, а од господа берићет, те да и беговска пара капне у моја ћеса! (Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА (преклиње, моли га): Седни те с тобом у кући срећа, благослов да ми седне! берићет, благота с тобом у кући да ми заседне. Седни! Окуси! Само хлеб, со! МИТКА (Томи): Седни, седни!
Зар ја да ти то казујем? Зашто си хаџија? МАГДА (покорно): Берићет, газдо, и благота од стоке дами с тобом у кући заседне и да се умножи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(за мегданџије) белензуке — наруквице; оков на рукама белћи — зацело Бељац — поље у Банату бембер — берберин берићет — летина, плод Беркасово — село у Срему бешика — колевка бешкот — двопек, врста бољег хлеба (овај се хлеб сматрао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и по реду више исказате молите — како за хришћане, тако и за иноверце — о животу, о здрављу, о спасењу, за срећу им и берићет, о мирноме борављењу, на војски сачувању и надбијању наше непријатеље, којино ишту да нас погазе и наше добро с јагмом
Ја ћу вам добра времена давати; кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам доста буде и
ДАР ВОДЕ Берићет роду и поврћу ДАР ВОДЕ Киша кад озгор на земљу пада, она си је једна: што вода, вода. Ама на биљу, на дрвљу, разлико
Бог ону земљу, ама преким оком и чемером је залије и напоји, сваком рђом је и чађом сатре, за црно огледало да буде и берићет — хавријеже; наспоривања — стрњишта, тако да убах мало где пшенице се находи ни добротвором а камоли злотвором.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине... Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па утом стиже и до Манина дућана. Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.