Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Могли су ме, каже, слободно упрегнути у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао! Него фала им, каже, што су били ипак људи, па нису!
»Ђи! Шарга, Пирош! ’Ајде, момци! Дед’, кицоши моји! ’Ајд’ још мало у блато!« чује се глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду. Поп Спира се наместио поред поп-Ћире, који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трикорн му паде у траву, а он, на темену осети још, као удар бича. Трифун га је гађао право у главу и промашио је с прста.
Павле се бојао Варвариног плача, и крика, и безумља, али се она само трже, као ударена од бича, и устаде, нагло са лежишта. Бризнула је у плач, али није викала. Не рече ни речи, него леже опет и зари лице у косу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
полумртва, хаљину, да би изишла пред свет са мужем, он се, прекрстивши се тајно, отрже кроз врата, чим чу пуцање бича, и нађе лице у лице с братом. Пољубише се брзо, и, старији ускочи у кола, просувши млађем бројанице по блату.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Планине су за њега »маснице«, остаци божја бича када је шибао земљу због њених црних дела; злато је пак жути гној у тим масницама. Небо је »угнута стопа Господа Бога«.
Милићевић, Вук - Беспуће
коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича. Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича. Провирим напоље, кад ал' имам шта видети; један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у шареном оделу, јаше
— Знамо ми ваше врлине, — виче неко из треће групе — ви нисте ниједан ударац бича отрпели, а да не закукате. — Да се споразумемо, браћо! — поче Колб.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, ко змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу. Пусти снове!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ова мишца једнијем ударом престол сруши а тартар уздрма. Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога.
Излаз к нама, часа не почаси, на твојега крилата халата! Не заборав' сабље и миждрака и твојега бича пакленога, јер су Власи уши подигнули, да окупиш стоку у торину.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О! к'о змија лута кошуљицу своју, Оставити беду, несрећу, и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост, и општу гнусобу!... Пусти снови!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти... али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам дотле знао да је чигра мала направа од дрвета, на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш, клоне на земљу као пијан човек.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Знам: и ти си сам, и ја сам сам, А псовка кочијашка - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору. Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу, Груди су му длакаве као облаци сиви у зору Маље крију једну црвену модрицу... смрти.