Матавуљ, Симо - УСКОК
И кад је бјежао уз которске стране, мислио је на њих с болом у души, али тада, на кревету, први пут осјети свом силином губитак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кмет брз бјежао је сокаком, а она руља за њим, па како је сокак био узак, прегази једног Јеврејина. Јеврејин како је пао ударио је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака. Он је, јадник, бјежао што га икад ноге носаху, бијеле и крваве пјене излажаху му на уста.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу. 17 Питало јагње вука, кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао: — Куда ћеш са мном? — Нећу далеко. — А шта ћеш од мене? — Притрпи се мало, знаћеш.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Страни су ми и људи којима је страна љепота самоће. Одувијек сам један дио мог свјесног дана морао провести сам. Бјежао сам из друштва, откидао дио времена од нужног одмора, чак и од живљења, да бих био насамо са собом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ о томе други пут!... Каква је, Хусо, она баба што се око врата шуња?... Да је ноћу видим бих од ње у свијет бјежао! ПРВИ ТУРЧИН (гледа кроз прозор): Та то је она ноћашња вјештица те нам издаде хајдуке... Баш никоја друга до она!...
Ћипико, Иво - Пауци
За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.
Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А ти на дрво! — дочека Стриц који је пред свим потјерама и опасностима увијек бјежао на прво дрво попут уплашена мачка. — Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче.
— Ја сам негда из куће у школу бјежао толико сам волио свог учитеља Стојана. — И ја сам тако у школу бјежао док је тамо била наша учитељица Лана!
— Ја сам негда из куће у школу бјежао толико сам волио свог учитеља Стојана. — И ја сам тако у школу бјежао док је тамо била наша учитељица Лана! — дочека Стриц као из пушке. — Ћути ти, заробљениче! — повика кнез Ваљушко.
Просто не знаш ко је кога гонио, ко од кога бјежао. Глава да ти се заврти пред том замршеном мрежом бјегунаца и гонилаца.
— зловољно смрси Стриц. — Баш ми је оно за неки бој. —А ко је јесенас јуришао на дјед-Алексине љестве кад си ти бјежао уз букву? — опомене га Јованче. — Луња је била храбрија од половине дјечака. — Ех, она, с оним великим очурдама!
— Остани само ти поред ње кад загусти па се она ничег неће бојати. — А ко би онда бјежао? — добаци Ђоко Потрк. На Јованчетов позив, дружина се састала да постави и распореди страже, које ће пазити на
— Лано, дјецо, брзо у јаругу! Између дрвећа указа се у трку пољар Лијан. Бјежао је стреловито како ваљда никад ни један старац није јурио: сијевају му широки опанци, омахује торбак, шешир му набијен