Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћу је уоколо била страшна запара, у блатишту, препуном комараца, а дању потпуна тишина у травуљинама, над којима се тек ретко видео по који јастреб или јато
баруштина и блата, из једне неизмерне патње, која се понављала сваки дан, при сеобама, при дављењу стоке, при орању у блатишту и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки висок брег, у пролетно, топло јутро, где ће добити нешто што ће им
каткад, и онда када иначе сва земља и све обзорје потоне у блату и суморној празнини јесени, тако је у то доба, у блатишту Исаковичевог насеља, у једном углу тога краја пуног баруштина и трске, пањева, рупа, и јаруга, стајала та колиба у
Иако није мислио да их треба опет преселити, натраг, у Турску, у мислима их је видео бедне и јадне, у блатишту и барама.
Утонуо, још обучен, у неки тежак полусан, јер је тог дана све до куће пио, он осети да је опет ту, код куће, у блатишту, над реком, што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. Међу разливеним водама, рупама и јаругама.