Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај! — Велиш, ону Бурмазовићеву вижљу? — Ја! — Аноку?
— Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај! — Велиш, ону Бурмазовићеву вижљу? — Ја! — Аноку? — Њу! — Није она за нашу кућу! — Није, и ја велим! Али он, прости ме, занео се баш зорли.