Не постоји пример употребе речи ceta
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ма који спахија у земљи маџарској обрадовао би се овакој моби, али сад стрепљаше, јер то не беше гомила жетелаца, него чета дивљих осветника, која не тражаше богате њиве да их покоси, него да их својом и душманском крвљу ороси...
Каткада је по седам-осам стотина кола застало да се у каквоме риту или шуми одморе. Изгледаше као чета дивљих Авара, с том једном разликом што у нашој гомили не беше ниједног ратника.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми други побегосмо у планину и посастајасмо се у буљуке, од буљука начинише се чете, а од чета војска, и хоћемо да се бранимо не би ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни
на Маломе Борку, на Кршу, и пође од села до села, пређе у шабачку нахију доникле, пак се поврати, одакле његова чета натовари понеки казанчић и понеки котлић.
Док Црнога Ђорђа чета мога оца буљубашу, Николицу из Црвене Јабуке, убије на месту и више ране момака. Мој отац, угледавши свога врснога
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: — Ту су! — Опколите! — заповедаше Крушка. Чета опколи. Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...
Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. Станко се задубио у мисли. Њему као да поче мало-помало свитати.
— Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби. Још ће која чета требати... Србија се побунила, сад бију Турке. Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. Станко баци капу увис.
На бојном пољу осташе само Срби. Битка беше свршена... Чупић дојаха на своме вранцу. — Чија ово беше чета? — упита Чупић. — Моја! — одговори Станко поносито. Чупић одјаха коња. — Ходи, соколе, да се пољубимо!...
Он се настанио у Парашници. Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике, И збиља, његова је чета расла. Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.
Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. — Како ти хоћеш... Зека викну: — Уја!... Чета стаде. — Јесте уморни? — Јок. Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: — Побратиме!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пут прашљив куд се мравâ вуче За четом црна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета. И скакаваца мину јато...
Африка
Пред нас излази цело село: чета сасвим нагих џиновских људи, груди и мишица невероватних. Под нама се указује један врт сав у цвећу. То је Банфора.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пре него би се чета коначно образовала харамбаша јасно опише новим члановима муке на које Турци стављају хајдуке. Песма казује, како је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
банда) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача барбариш (нем. барбарісцх) — варварски, дивљачки бастромпета (итал.
Црњански, Милош - Сеобе 1
стотине и стотине мускетара и жандарма краљеве гарде вијаху се, горе‑доле, између два жива зида, непомичних чета.
Већ идући дан обесише два Вуичева војника, због крађе јабука. Чета немачких коњаника, поп и џелат обилазили су околину и вешали на месту. Поп је исповедао пред смрт.
Зато је нарочито пазио да се лепо испишу имена и стање појединих села и чета, у попису који је Комесар имао да пошаље, по нарочитом куриру, Ратном савету у Беч.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
некако импоновао: мислим, није се уопште излагао опасностима док нам је делио књижицу Аркадија Гајдара Тимур и његова чета (издање НОПОК — Ново поколење, 1946), у црвеном кутићу где смо учили напамет да је »империјализам највиши стадијум
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто је дуго размишљао о томе, опет наиђе зрачак надања, сину му једна мисао. У Дубровнику је једна чешка чета тобџиска; неће, ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца
— Толико ми икад заспао душманин — одговори Јоле и смјеста се пружи, па то учини и Грубан. Бјеше, дакле, чета од осам друга, састављена из омладине братства кнеза Драга, из сваке куће, осим попове, по један.
Зато се чета крену са Његушâ пет дана пред Ђурђевдан, одмарајући се дању, а путујући ноћу, те треће зоре освану под Злоступом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.
Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже, Боже, страшна чуда!
“ Чета ближе, па све ближе, Већ до бели двора стиже — „Боже мили, Боже благи, Та ово је богме драги!“ Па полете пред милог
Кад на сусрет њему одсјајује Красна кита горскога цвијећа, Чета, брате, горскијех хајдука, А једина још Србину рука У тој земљи — Бог јој помогао, Па јој више таких тића дао!
Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже! Збогом, мати, збогом, брате, драги, Чувати ме оће Боже благи.
И види сунце, оно око боже, Да дуго чета бранит се не може, Па ода силног и големог јада, Свог ето оде тражити запада.
војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала, Увек беше од те већа, Ма им увек лоша срећа, Па сад они — „Брже вина!“ Викну једна јуначина.
Јоште дошâ са пола крвава, Пуно, брате, насекао глава, Пуно чета разбио Турчину, Задрмао дину царевину, И де год је двоје-троје било, За његову с' мишку говорило.
У чете се војска поделила, С брда сишла, у грм загазила. Прва чета, њу води Недељко, Другу чету води силан Вељко, Трећу води Подгорица Рајко, А четврту Косовићу Влајко, А пред петом
Јоште беше, брате, шеста чета, Ту предњачи војвода Милета, А за њиме Миленко је нагâ, Обојица кâ два брата драга.
Отвори се чета јањичара, Упустише свога господара; Али викну бесни Радивоје: „Ао Цвето, ао сунце моје, Кад не можеш сјати оку
Бију Турци, ал' у ветар само, У то стиже чета српска амо, Живи огањ на Турке обара, Да избави свога господара; Још тргоше оковане ноже: „Јуриш, јуриш!“...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зачепркај се, гдје си ту си, па стисни петљу, гледај низ пушчану цијев и чекај непријатељев стрељачки строј. Мили чета кувара Перајице на зачељу колоне, гњура се све више у непознате шикаре, гајеве и кланце, а Грмеч, рођена планина, тек
— Ваља им опет прелазити ону јучерашњу цесту коју контролише непријатељ. Може ту доћи до густог. Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу према Грмечу, запрашташе пушке а убрзо затарака и митраљез.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Самсон спава. Самсон спава, не чује га, ал' га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује Јехова: Серафими нису сишли, ал' делила што сад мисли, То је мисо његова!
Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?” И нагрну чета многа, пуна духа црна, злога; из куће се зачу врис, — под Делилом клеца нога: врисак беше њеног бога, Самсонова оба
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар се насмија кад прочита писмо, не хтједе послати мараму, већ заповједи те једна чета оде у оно поље гдје је овај рекао. Овај пак узјаха магарца, натуче шешир, а штап у руке, па право на оно поље.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чули смо како успут извикује команде партизанима — лажњацима, скривеним у шуми! — Пета чета, заузми положај! Осми батаљон --- заокружи противника! Фазони!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека. То Мјесец гледа, па пусти зрак, лопове откри, растјера мрак.
“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк. Провири бака кроз облак сив. „Унуче драги, био ми жив!
Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том. Чета дјечака, брзих ко чигра, ту се на пијеску крај воде игра, проводе живот лијеп.
Гле пашњака, познати дјечаци, сложна чета под гором стасала, колико им слава иде широм, не би гица репом опасала.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама — И мртвачки сандук. И хор свештеника Оглашава поноћ светим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дугачка композиција, пуна муниције, креће... На рампи утоварују кола и коње. Испред перона постројена чета инжењераца, у пуној ратној спреми, чека да се попне у воз... Народ навире са свих страна.
— запита неко дебељка. — Најјача, најсилнија, најважнија команда, без које се не може. Месарска чета Дунавске дивизије — говорио је бришући зној. — Јака команда! — Највише сам мрзео куваре и посилне, славу им њину...
Видик се губио када смо кренули узбрдо. Али коњи су малаксали и не могу даље. По нечијем наређењу приђе нам чета пешадије, те се и људи упрегоше.
Испод самога врха се заустави. Командант батаљона разговарао је са командирима чета, показивао им и он руком у правцу реке. Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку!
И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха. — У стрелце! — командовали су командири чета. Као кад прхне јато, расу се она гомила, уз клопарање фишеклија, и зауставише се испод врха.
Полегали су око топова и спавају. И нико се не помери када наиђе однекуда једна чета пешадије и кад пешаци почеше да се саплићу о њихове главе... На истоку зарумене и месец се помоли.
Ићи ћеш прво ти — и показа на мене. — Та се батерија налази према четвртој чети... — А где је четврта чета? — Како, где?... Па ваљда није у мом џепу, него тамо напред!
Жеља му је испуњена. А кад се стиша паљба, долазе официри и војници из суседних чета да виде развалине од непријатељских ровова. Војници, расположени, весело прилазе Танасију. — Алал ти вера, тобџијо!
Пред вече командант батаљона одазва командире чета. По повратку командири позваше своје воднике, па и мене, као осматрача артиљеријског. — Господо!
Не сме да се чује ниједан шушањ, ниједна реч, нити звекет... На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана... А ти, артиљерац, скидај сада телефон, и одмах у батерију!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја стојим уштогљен и салутирам кад пролази чета у којој сам и ја до јуче био, и која одлази, без мене, у ватру. Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства.
Данас, кад све знам, знам да су тај жар и гаравост слепоочница женских, остатак и аманет шпанских чета, које су, туда, често зимовале.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Све је вас овде скупило племенито осећање и жела да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који страда.
догађајима који се свакодневно, на жалост, одигравају у јужним крајевима наше земље, због варварског понашања анутских чета, налазе се побуђени да донесу следећу резолуцију: 1.
Кад се све то без опасности изведе, онда ће неколико чета, са заставом, промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро,
Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. — То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере? — Е, онда бисмо и ми предузели оштрије кораке.
се доказало у толиким ратовима; и нашто, онда, не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?” — Вас, можда, чуди овакав мој план, господине? — прекиде ме министар у мислима. — Па и чуди ме!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Еле, бјеше јесен, мртва јесен настала. Пред Митровдан чуло се да је једна чета оставила крвава трага на Царини, између Дубровника и Требиња. Ту је, веле, дочекала и напала турски караван.
Ту је, веле, дочекала и напала турски караван. Па је чета прегазила Требишњицу и отишла у Црну Гору. По Приморју тамо и по Херцеговини гракнуло се о томе.
Након жестоке битке, Турци побјегоше, оставивши десетак мртвијех, а од четника погибоше двојица, а двојица се ранише. Чета је понијела прилично шићара, у све неколико стотина дуката, понијела десет глава, понијела два мртва друга и два
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад прође неколико дана, ето ти Бибер- | чета, и каже да је он избавио девојку. Сад цар коме ће да верује? девојка не сме да каже, онај прети да ће је убити; те цар
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити. Опће је мишљење било да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се све „ркаћа“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
му се деца, сва ће се деца у селу пробудити од буке, само на Велики петак звони ноћу, није Велики петак, иде војска, чета војника, коњаника, војска сече и непунолетне, децу, децу, синоћ се није поиграо с њима, буна, дошла је буна, ко ће Му
дебеле и беле пловке с црним ћубама загазиле у снег и Мирују, слушају га, а његови јасенови, високи и поређани као чета војника, стиде се у јутарњој магли. Поћута, па настави: — Србији је Бог одредио да се буни. А кад је тако, онда чврсто!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На глас његове песме, као на уговорени знак, из свих кутова собе, из свих зидова, похита ка старцу чета малишана, не већих од жира, али светлокосих, светлооких, раздраганих. Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири.
Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари! — Још боље ми дошли!
Страшно би било да их се докопају. Ко би нам тада украшавао гозбе? — пљесну длановима цар Жуто Ухо и читава чета војника пође да тражи мале свираче. Где их све нису тражили? Кога све нису питали? Али нико ништа да каже.
Где их све нису тражили? Кога све нису питали? Али нико ништа да каже. Необављена посла врати се чета војника у двор. Помодре од љутње цар Жуто Ухо, а царица се упита: како ће им сада пријати торте и рачићи!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
тренутка када је, децембра 1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и Народној скупштини прошла почасна чета наших савезника, Француза.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако, дан раније него што ми је истекло одсуство, кренуо сам се за пуком. Осетио сам, на несрећу, да ми је чета милија, вернија, топлија кућа од моје. Али шта ћу после?
— Ви? А ко сте ви, мајчина вам? — Господине пуковниче,... ми смо прва чета... комора... на рапорту по заповести команданта четвртог баталијона, зато што сам одузео коња једном Бугарину, па сам
Трифун пође с референтима, непрестано доказујући, да се Феризовић не сме оставити без војске. „Бар једна чета“ — каже он. На путу их стиже још један човек у богатом арнаутском оделу, који се с Трифуном окрену говорити арнаутски.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима. Неки од стараца, присутних на овим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом на турском језику да сјашу и пођу за њима.
Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!... Горе у новим конацима чета низама са заповедником, безброј заптија са својим чаушима, који после кроз нахије Треба да спроводе народ са сабора.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сувише наклоњен женама. Опште спреме и способности врло добре. Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева. Има искуства као дугогодишњи официр.
Непоуздан. У служби му је потребан надзор. Не одговара на време својим обавезама. Препоруку не заслужује. 2. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ класе Будимир Краиновић из Шапца. Службу врши са разумевањем.
Присебан у свима моментима. Има иницијативе. Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ кл. Јован Дановић из Ужица. Личном храброшћу и пожртвовањем утиче добро на св чињене.
Војник се сагибао и спуштао нешто пред њега на земљу, а ађутант је набрајао изостале. — Само трећа чета није поднела. — Увек она мора да задоцни... а што си ту конзерву... — Добро вече, господин’ мајоре.
Усталасало се. Нешто се десило. Купе се војници, буде се заспали, нема растурених, само збијени редови се црне. Чета је крај чете. Чека се заповест.
— као да пита ађутанта. Овај чека и ћути. Потом се мајор наједном одлучи: — Брзо, брзо, прва и трећа чета и два митраљеза напред... и ми нападамо. И друге су заповести пале.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пред нас излази цело село: чета сасвим нагих џиновских људи, груди и мишица невероватних. Под нама се указује један врт сав у цвећу. То је Банфора.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...“ А ја, да старцу пошту учиним И да се чета вина прихвати, У сватове сам ваше дошао... Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Само су гомиле укрштених пушака, озбиљност гаравих топова и неколико чета стајаће војске давали логору још помало војнички изглед.
Испрва нигде гласка, само се чује потмуо бâт од корачања стотина људи. После се чују команде: чета стој! смирно!... вољно..., а одмах затим залепршају се ваздухом стотинама дубоких уздаха и хукања од умора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија. Али непрестано стрепим да не пребаце, јер смо се на отвореном платоу налазили
Напред! — чули се пригушени гла-сови. Налазио сам се на десном крилу своје чете. Од мене десно, била је трећа чета. Они нешто мало застадоше.
А ровови плитки да се ни најмањи покрет није могао учинити. Онда одлуче да на положај изиђу наших шест чета и преузму ровове оних измешаних јединица. А преостале две чете нашег пука да остану у резерви.
— Овде тако пише, молим... У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета. За све време док смо прилазили рововима, и за време саме смене, трајала је пушчана паљба.
Петнаестог септембра увече ситуација је била оваква: шест чета нашег седмог пука смениле су делове седамнаестог пука и неких других пукова.
— Према Кочобеју — додаје капетан Радојчић. — Јест. Лево од њих налазио се мој пук. Наших шест чета поседало је тачно средину оне ближе вертикалне пречаге кајмакчаланског масива, са које се излази на врх...
За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ — Ура! Ура! Ура! — грмну сложно и четници полетеше. Бугари истрчаше из рова и нагоше да беже.
Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици... Натрчасмо на неко камење. „Трећа чета за мном!“ — чује се кроз хуку глас. Пред нама се наједном створи читав строј Бугара. Лица су им ужасна.
Један од Бугара извади бомбу... Добровољац га ухвати за руку, а други му забоде бајонет у слабину. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ Устали смо и ми. Моја нога запе за каиш пушке мртвог Бугарина.
Био је, чини ми се, нерасположен. За мном су стигли и остали командири чета нашег батаљона. Командант нам се обрати: — Господо, предстоји нам још један задатак. Напад на Сиву Стену.
Сигурно су се они преостали склонили у наше ровове, и сад се туку преко нас. Али наш напад је сломљен. Моја чета више не постоји. Које од болова, или нашег неуспеха, можда због изгубљених војника, мени грунуше сузе.
И душа ми је била заспала. Напоменуо сам поднареднику да води рачуна кад чета пође, и да ме тада пробуди. Онда сам зашао иза једне стене и легао. Кроз сан сам осећао како ми сунце блешти у очи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи
Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бацајте пред нас венце сунцокрета, Кличите пород што за славом плови, Кличите бајке, понос младих чета! Господе, нове нараштаје зови, Победу кличи, пој и благослови! 6.
Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Кол’ко их је?... Побро не зна!... Али да је чета бесна, Да је дивља, неуредна, Крви жељна, крви жедна, То му кажу црне очи, Свака реч му то сведочи...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Известити га о упаду разбојничких чета из Усоре, о томе шта је било предузето, о исходу. Завршити молбом да краљ пошаље јак одред коњице у Усору, да би се,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази. Напред иде чета снажних копљаника, А за њима слуге с рујним буктињама И мртвачки сандук.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Таман сам био оставио патријаршију, а пред њеном главном капијом - тако ми причаше митрополит - указа се једна чудна чета. Око две стотине цариградских Грка, изопијаних амала, лађара и другог, на брзу руку скупљеног олоша.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
отпало је све оно што није било за школу и напор, и од седмог разреда до матуре, разред је маршовао као једна добра чета, један дух и једна воља.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тамо је мене очекивала увек читава чета одметника од родитељске власти, са којима сам изводио разне екскурзије по туђим баштама, таванима и крововима и са
Сви ми који смо заједно учили један разред, изгледали смо као чета добровољаца којој је стављено у задаћу да осваја ров по ров непријатељски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда сиђе на пут, да сачека док челни стигну на излаз. Уто дођоше и војници са батеријским фењерима, а и она чета пешадије, и распоредише се дуж целе клисуре... Мало затим релеји јавише да су челни на излазу.
А из суседног пешачког пука отишла је цела једна чета. Обућа војника је поцепана, шињели нагорели од спавања поред ватре, да се у неких кошуље виде.
Али, чета још није била ни на пола пута, кад тамо, око батерије, запрашташе пушке. Срећом, један вод наших пешака, који су били
— Дај пољске коњушнице! Везуј! Вуци! — чули су се гласови. Међу нас се сјури чета пешадије. — Хајд сад! Напред! Напред! Ношен на рукама, први топ био је извучен на бедем. Вратили смо се.
Онда хвата везу са командантима пешачких пукова и командирима чета, од којих је добио извештај где се све Бугари повијају и скривају под ударцем наше артиљерије.
Чујем ропац онога... А један који се вратио из вароши прича како је сада чуо да је његова цела чета изгинула. — Да сам тамо, био бих покојни... — Значи, бато, комарац ти спасао живот. Онај у углу умире од маларије.
Онај у углу умире од маларије. Овај преко пута изгубио моћ говора од силне ватре. Тамо цела чета изгинула. А ја сагоревам као на жеравици.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета Радише, И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева, Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАСЛАЧАК У подножју планине, некад давно, расла је чета сунцокрета. Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни!
Круниле су се недеље и месеци као иглице с борових грана, а онда, наједном, забруја шума од удараца секире, прореди се чета борова, заигра око брезе коло празнина. Још је једино, у прикрајку, орах стајао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у
66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА Још од зоре нема ни помена, удбинска се отворише врата, и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга, пред њоме је Лички Мустај-беже; оде беже у Кунор планину да он лови лова по планини.
задужбина Стефана Првовенчаног на десној обали Ибра, близу Краљева жура — ситан, жгољав за — до, око: И изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга забурмано, па се одбурмава — завијено, па се одвија заврћи се — заметнути се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, нећемо примати све бјегунце из школе, само оне најсигурније, оне који неће ником одати гдје нам се налази чета. — То си добро смислио.
Кад су се враћали натраг у своју омиљену Тепсију, први се јави коловођа Јованче: — Сад смо тек права дружина, права чета. ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије.
Грицкао је замишљено тврду стабљичицу непознате биљке и одједном се огласио: „Овдје живи храбра чета харамбаше Јованчета.“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали.
коме је стајао натпис од крупних штампаних слова исписан широком мајсторском оловком Лазара Мачка: „Овдје живи храбра чета харамбаше Јованчета.“ ИX Настављало се уређивање логора.
— признао би сваки дјечак. — Ми се стидимо највише од наше дружине, од чете. Тако је чета преконоћ, неопазице, постала за дјечаке нешто много моћније, вредније и драже него икоји појединац из ње.
Шта је према њој био чак и вођа Јованче! Чета је могла да похвали, да осуди, да одбрани, а кад чета нешто каже, то је онда — ехе! — нису то приче Ђоке Потрка.
Шта је према њој био чак и вођа Јованче! Чета је могла да похвали, да осуди, да одбрани, а кад чета нешто каже, то је онда — ехе! — нису то приче Ђоке Потрка.
Смијаће ми се читава чета што сам стругнуо. Почекао је још мало, а кад земља поче поново да излијеће испод стијене, он узе повећи камен и хитну
У будуће курире доспјела је читава Јованчетова чета. Иако Николицу нису примили јер је био и сувише мали, он се ипак, већ првог дана, увукао у курирску учионицу и отуд га