Не постоји пример употребе речи corbadzijski
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Та што ако су убаве! Оне ли су сал убаве? Има време!... — Мори, Манчо, побрго работи! Зашто ће ги пограбе чорбаџијски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!... — Ама, де, јаваш, нане!
Како земља си дође... — Шта напраји? Ешкел’к напраји. Изгуби си р’з и трговачки чес’!... Чорбаџијски син!... До Филибе и Солун да просеше чорбаџијске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си — ешек ниједан!
“ ’Оће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... А својега сина напудија!... И чорбаџијски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџијски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!...
У — тако да рекнем — „плебеје“ ретко је излазила, или, боље рећи, силазила. А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџијски.
— Е, што је па то друго? — Ете, жална је што је чорбаџијска керка; а има, ете, ники што није чорбаџијски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика. — За мен’ збори ли што? — Збори.
Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџијски син! А ако понесе, он колико понесе толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.
Сас зор не бива!... — Е, зашто да неје Манча прилика?!... Зар што су чорбаџијски? — Е де! Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... — Мори, и ваше се знаје! — плану Дока.
— Коритар, а његов па татко, како га зваше у чаршију? — Вртиваган... Та саг: „Ми смо чорбаџијски“!... — Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве. — А што па? Ако не узне из вашу кућу, — ће остане неженет?
— грди Митанче, који је од искључења из наследства омрзнуо на чорбаџијски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е, много ми ћеф да ти помогнем.
! — пита је зачуђено Ташана. — Што те гледам, — то си је моје знање, а да беше ти жена од чорбаџијски ред, — требаше твоје знање да је!... Питујем те: куде ти је Зоне? — Ете, па овде си је! — Ваздан-дан? — пита Таска.
зборим гу па ја. Ако је к’смет, па побоље за Муналаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџијски син чорбаџијску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет.
да се ороде чорбаџијска и занатлијска кућа, споменула је неке давнашње случајеве које је још као дете слушала, где се чорбаџијски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак што је чувао близу гробља оженио неком трговачком удовицом и ушао