Употреба речи чучим у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи cucim


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе, низ поток, уз бријег. Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа

— Јесам ли те ја звао у партизане, а? Нијесам, боме, него си ти и мене навукао у овај пекмез, па чучим уза зид од раног јутра, нијесам се ни ладне воде напио. — Удри, Јовашу, божију ти куварицу!

Ћипико, Иво - Пауци

Срећом, набасах на шипражје, а видим: не може се даље, — ко ће сили одолети? па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору... И ево ме сада овдје... И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Било би збиља смешно да ме оставе по страни да чучим на овом глупом каменом брду као кокошка на јајима и да чекам некаквог дроњавог разбојника хоће ли се смиловати да

Ето тако. Ако му буде боље! Врана врани очи не вади. Димитрије Да бројим разбојнике?! Да чучим на врху Куле и да зверам по пределу?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности