Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...
— сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... — Добро, харамбашо! Наста мртва тишина. Станко је слушао цврчка поред себе... Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног па до доцног цврчка. Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље.