Теодосије - ЖИТИЈА
Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше. Која ли благодарења за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога
Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа је твоја као земља поцрнела, а у њој као у