Употреба речи дадоше у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи dadose


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Хтела сам му покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше. Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они сандук заковаше... Ала су немилостиви ти људи, ти ближњи наши!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Они дадоше Хаџи-Змијињака, и јоште једног стара Шапчанина, и ја дадем два момка да и̓ отпрате до турскога логора, а пишем стрицу

Седи генерал с леву страну и официра доста; у реду седе Турци, око 10-12 њи̓, о десну страну; дадоше нама тројици у зачељу три столице.

” „Зар — вели — доиста оде?” — „Одо̓ у име Бога” — „А дадоше ли ти новаца?” — упита ме даље. — „Дадоше колико и ти” — одговорим ја. — Он на то рече: „Стави мало!

” „Зар — вели — доиста оде?” — „Одо̓ у име Бога” — „А дадоше ли ти новаца?” — упита ме даље. — „Дадоше колико и ти” — одговорим ја. — Он на то рече: „Стави мало!” и даде ми 50 дуката.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.

Напослетку, одведоше га у Београд и дадоше на занат код једног од оних »болтаџија« што су им болте обично на Теразијама па Стамбол-капијом пошав великој пијаци,

И тако преместише учитеља Грујицу. Дадоше му далеко бољу школу и похвалницу за његов рад и успех. Јеина се врати учитељу, а попу чита.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле! — рече Станко. — Зар умеш? — Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама...

И Турцима дође свест, али доцкан... Дадоше се у бекство преко лешева својих другова... Устаници их убијаху из пушака... Станко се освртао тамо-амо.

Борцима овладало неко одушевљење за бојем. Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. — Нека, нека!... У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу. Другога дана изишао учитељ у механу. Сједне сам, намргоди се, па ћути.

Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао. С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори. Ја ућутах. Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Албрецхтѕѕтраѕѕе. Ти знаш како је ту тихо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање. Поп-Ћири дадоше гостинску собу, а поп Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

донесе, нуди га и разастире преда њ да му покаже халине. — Еве бре, еве. Нове. Још не закрпљене. Одмах ми дадоше, чим затражих.

Црњански, Милош - Сеобе 2

кратка, плава, хусарска, куртка, и сат, и бурмутица, а профоз му понуди жену да му ноге намаже фластером, од фелчера. Дадоше му и признаницу на новац, који му је био одузет.

Ене нашег сретиоца! Возе га! Гле, па ни то им није доста. Дадоше му и два пратиоца, боктера, хусара!“ У даљини, заиста, била су се указала кола, која су се приближавала.

Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио. Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету?

Нисам смела да му се окренем. У том дођоше и деда и оба његова ујака да пију медену ракију и сви му дадоше по неку ситну пару. А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да. Што се журиш, Петро?

Али, ето, и сад, при поласку, Бечлије се показаше, још једном, луди. Узеше им опет сву одећу, а дадоше им нову, још луђу, шарену. Добили су и неку, невозможну, пресвлаку. Једва је свој свет умирио.

Теодосије - ЖИТИЈА

После мало времена породише га водом и Духом, просветливши га божастевним крштењем, и дадоше му име Растко, и у Господу веома добро Богу узрасте. А када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама.

А када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, оцећајyћи натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом

А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано. Када родитељи и браћа видеше ово, благородни и сви скупа, мач пробадаше душе њ

сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана и сву братију од првога до последњега дароваше добри оци.

— И опет дадоше у манастир много злато, и купише од манастира осам адрфата, да се сваког дана док су живи даје, да они који к њима

и свенепорочне Богоматере, поклонише се и многим сузама како треба целиваше ову, проту и свима који су ту били дадоше целовање у Господу, и од свију примише доброхвалне и души корисне речи, а уједно и телесна угошћења.

Свете сасуде златне и сребрне, и скупоцене завесе принесоше, а са овима дадоше цркви и велику сребрну зделу пуну сребра, и уписаше себе у поменик са благочастивим царевима, са овима и самодршца

свију лепо предусретани, и ушавши у цркву достојно се поклонише, и целиваху гроб светог Атанасија, а игуману и свима дадоше целовање у Господу.

Ово споменуше преподобнима игуман и братија Ватопеда. А ови су у овом великодушни били, дадоше злато много, јер им много приношаху од самодршца Стефана, и одмах подигоше цркву и украсише сваком лепотом, и саздаше

да такво дело почну, јер су хтели да их имају код себе, јер многа добра од почетка њихова пребивања манастиру дадоше. А богомудри Сава отишавши у Кареју све своје мисли са оцем рече проту.

Ако хоћемо да их имамо према нама као ппијатеље, манастир Хиландар, који они испросивши од цара нама дадоше, ми ћемо опет њима дати и тако ће због овога са нама љyбав задржати.

Дозвавши светога Саву, тако им са пуном љубављу дадоше Хиландар, који се светом старцу и свидео, положивши завет да ће Ватопед и Хиландар љубављу бити један манастир.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава. Ишли су од куће до куће, по мраку. И нехотице, мада то нису тражили, наилазили су и на жене.

Кад му ни после првих победа, не дадоше за потполковника, престаде и да се брије и дотерује, тако да му нокти израстоше и да код Штрасбурга изиђе пред Карла

Матавуљ, Симо - УСКОК

И, по свој прилици, то смо скупо платили, јер Саво Марков и данас каже да нам зато цареви не дадоше Приморје! — Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку

Помисли само то да барјактарство није прешло на њега, но на млађега му брата, не дадоше му његови рођени браственици! — Па шта ће бити, најпослије?

Мене допадоше три-четири. Нека што остадох гладан, но ми се замути у дробу, али, срећом, дадоше ми мало вина. Сутрадан гладан и озебао побјегох зором! — Чујеш ђавола! — рече Црмничанин.

Милићевић, Вук - Беспуће

Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак. Ручао је заједно с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење:

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Затим је изведоше тамо међу њих и посадише у среду. После донесоше оно „ћупче“, покрише велом једну девојчицу и дадоше јој огледало, те поче вадити из „ћупчета“ ките. Тек што да почну, дође и „она“. Висока, пуна.

Била је дете, кад је њени убоги родитељи дадоше Стојановима, да тамо служи, како би је ови после лепо удомили. Отац Стојанов беше прек и суров човек.

— Ах! — И стресе се. Затим узе мотику и оде. После подне дадоше ми торбицу од чиста платна, те да одем на гробље, скупим у торбицу прах стринин, који ће се после опет препојати и

— одбија он. — Продужите ви. — Ама да вам нисам ја на сметњи? — Трже се он и поче да се диже да иде. Не дадоше му ни да се макне, а камо ли да оде. Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

и њихове мисли, ма како разноврсним токовима стремиле, каналишу се у једноме правцу. Када им дадоше вољно, да узму порције за јело, људи се ћутећи, а журно, разиђоше и опет се вратише у строј.

Али он још нема представу оног одступања. Уосталом, ми смо му рекли своје. Осећао сам вапијућу жеђ и затражих воде. Дадоше ми једну чутурицу.

На улазу ме запахну мирис вруће ракије. Читаве гомиле погача и сира створише се преда мном, још ми дадоше и пивску чашу пуну вруће ракије. Онда се диже један да ми наздрави.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

из џепова стрелицу, Да устрелим код јелена кошуту; Не погоди код јелена кошуту, Већ устрели под прстеном девојку. Дадоше ми тог болника да лечим: Ја му шаљем с мора смокве да једе, А он неће с мора смокве да једе; Ја му шаљем

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Бернарда Шоа дају у премијерама. Одведоше ме у социјалистичко позориште, мало, скоро бесплатно. Дадоше ми засебно место. Гледали смо Стриндберга без „стила“; они просто не крију оно што се не да скрити.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сад тек отпоче мутљава и тумарање. Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање. Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус,

— не бојећи се говеђег репа и осталог смртоносног оружја, којим их касапи на доколици плаше и тамане, — па се и они дадоше низ ћепенке, позивајући уз пут занатлије и остале слободне грађане, за које знају да су орни и неуздржљиви на новости

Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао. Народ изиђе на њиве, те се поче сабирање најблагодарнијег зрна. Спреми се и чича Пера зе жетву.

Марко се десио ту, па помогне старцу да устане и одведе га кући. Почастише га добро код трговца и дадоше му дводинарац.

Кад се сутра дан Марко, по јутрењу, заложио хлебом и почео нешто по баштици да чепрља дадоше му знак са звонаре да пожури горе. Требало је звонити.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ОЛОВКА Давно је било. Био сам дете Године хиљаду деветсто четрес пете. Те године — ох, среће моје! — Дадоше ми оловку црвене боје, Црвену ко крв кад се пролије, Ко залазак сунца изнад Голије.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати. Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће. Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије. Јан је био веома блијед, лице му растројено бјеше од узбуђења.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.” 48. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. Пође некакав цар са својом женом и са кћери да се шета по мору на лађи.

“ Он извади све оно новаца што имаше па најпослије све хаљине до кошуље, и кад намири колико је требало, судници му дадоше човјека, те он с њим по свијету просећи од врата до врата.

и сестара, побратима и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брати некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи

около огњишта с прстеном три пута и изниче огањ, те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змију крилатицу и дадоше да пије царев син за три јутра из молитвене чаше, те пребоље и оздрави.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше и купише једини бесцени бисер Христа. (Мт. 13, 45).

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Букар излетје трупачки и стаде право пред њима. — Браво! — викну први гвардијан пљештући рукама. Сви запљескаше и дадоше му одмах новце.

Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима. То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.

Може бити и једно и друго! Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше бог и људи!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

И оба роба, навикнута да стојички поднесу све што их у животу снађе, не дадоше се збунити догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље, воће, месо и рибе,

Домаћин им донесе пржене рибе, хлеба, маслинки и два бокалчета вина. Они ућуташе и дадоше се на посао. Никија одруби рибама главу, расколи их својим дебелим прстима вешто по дужини, избаци из њих кости и

Присутни дадоше, било главом, било очима или осмејком усана, знакове одобравања, а Исак поцрвене преко ушију. „Сви ми“, настави ујак,

Ухапсише све закупце, њих 31 на броју, да положе рачуне. Али им не дадоше могућност да то учине. Нису ни знали због чега су оптужени.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Мене ми, Ђоки Циганину, као што сви овде видимо, сургун-пасош дадоше, а још сам пуно којешта имао да кажем, Бог да види!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Беше се искупило доста народа. Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити. Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.

грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз. Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа

Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. — Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца. МУДРА СНАХА Био тако неки много богат човек, па имао много стоке и пара, а највише оваца.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Откуд? —Ја не разумијем кад ми што говори, једнако нешто ђамори... —Шваба је! . —Па, бога ти, што му дадоше да ради нашу цркву? —Ко пита данас како се крсти!

Те недеље дадоше им плаћу тек пред ноћ, јер се и закупник гостио с осталом господом; људи су чекали стрпљиво, надајући се доброј

— рече Илија прибирајући новац при светлости лампе. —Нијесам се ничему ни надао, одговори Лазо. —Но ето чуда, не дадоше нам ништа ни за оно што се данас мучисмо да окитимо ограду зеленим гранама.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

врховног управлења Србије, да би постигли своју алчност, учинише орудије искреност Срба, преварише неке од народа и дадоше помоћ Херцеговцима и Бошнјакама, који су се узбунили против царске државе.

намјесто бринути се за ползу и благостање стране и населења, оголјују народ, а новаца, који они узимају од нихне руке, дадоше ји за топове, пушке и воене потребе.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко? Ако не они што нам дадоше Ђерку, онако дивну госпођу, Оружја, џебане, штампару, Ако не они, неће Арнаут!

ВУКСАН: Цигани су дивији, Латини подли и лажљивији. РАДОШ: Па онда, ко зна да л’ и дадоше? Ил’ само наше лаковерије Са обманама гоје вечитим? ВЛ. ВАВИЛА (за себе): Неверни Тома!

РАДОШ: И то зар дадоше? КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо... ВУКСАН (за себе): Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек

И Шуловић нас с подлим Мићићем У овом кобном часу остави, А с њима Вуксан, за њим Пипери Неверницима помоћ дадоше. КАП. ЂУРАШКО: На касапиште одоше, Где ће их стићи моја освета. (Катуновић пада рањен.) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!

Ћипико, Иво - Пауци

Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете. Смиљана пружи му кашику и вели: — Маши се!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Грци и дипломате су у таквим деликатним стварима пуни такта; они ми дадоше пуну слободу кретања. Био је диван дан, небо плаво.

Када је то, после великих мука и напора успело, дадоше их начисто преписати. Доведоше вештог једног краснописца и предаше нас њему.

Његови обожаваоци дадоше му потребна сретства да подигне своју властиту опсерваторију у Живисиу. Марс постаде њен главни објекат.

Да би се оправдала та мало претерана ширина, чињене су најсмелије хипотезе, а и стручни инжењери дадоше о томе своје меродавно мишљење. Помишљало се озбиљно да се ступи у саобраћај са становницима Марса.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ПАРАПУТА Е, добро, за њу ја збирам и просим. МИРОН (нађе у Парапутиним недрима комађе хлеба које му фурунџије дадоше и пружа му): Зашто ово не поједеш? ПАРАПУТА И то је за Свету Богородицу. Све је за њу, а ја земљу једем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сва три душмана малог Костице одоше некако убрзо на други свет; прихватише тада дете млади пушкари, и дадоше му кревет у великој фијоци за капсле.

Пробадавадисао је две године: матери у кући одлична помоћ, али у радњи баш никакве вајде од њега. Дадоше га у обртну школу. Проведе две године, изађе без сведоџбе. Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно?

Све своје најбоље снаге и мисли дадоше и Павле и Бранко, на крају крајева, Исаку Броку, Лондон, Вест Сентр. — А кад је већ сасвим оронуо господин Јоксим, и

Мирко се разболео од запаљења зглобова, а старом Пантелији дадоше у суду малу отпремнину, и решише да ће му, зато што је одано и од срца служио и суд и судије, да ће му давати до смрти

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Рекоше да су нашли само сламу за простирку, те људи одоше са коњима. Донели су нешто мало сламе. Командири половину дадоше војницима да распростру по шаторима, а за другу половину наредише да се дâ коњима као храна.

Сада већ знамо да ћемо се искрцати на Крфу. Нама, који преостасмо, дадоше по три конзерве и неколико пексимита, и наредише да идемо до Валоне. Ту ћемо се, кажу, укрцати.

— Јагње, господине капетане. — Откуд? — Кад се оно заглависмо у оно село, дадоше ни једни коморџије. Могу д’идем да га испечем? Командиру се развуче један крај усана у осмех.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега опшивена, да кулаша царе не

Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга!

Кад Латини књигу проучише, брже-боље пустише Милоша, дадоше му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката. 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА Појездише до два побратима преко красна Мироча

једна будалина, по имену Краљевићу Марко, и он тамо јесте погинуо: и ја њега јесам саранио по закону и по обичају, дадоше ми коња од подушја“.

Дојчина од бедара до витих ребара, припасаше сабљу аламанску, приведоше дора од мејдана, турише га дору на рамена, дадоше му копље убојито. Познаде га доро од мејдана, па му оде силан поиграват.

На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено. Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна малина, скидох њему крило позлаћено, и ја одох уз

Скочи Вуче опремат кулаша, а Јакшићи нареде ђевојку, ођеше је што се љепше може, дадоше јој злаћену маштраву, послаше је Сави на обалу.

Тамо су их л’јепо дочекали, сваком свату по бошчалук дали, младожењи коња и сокола, и дадоше лијепу ђевојку. Чауш виче, дабулана риче: „Хазур, хазур, кићени сватови! Хазур свати, и хазур ђевојка!

Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен прифатише. Пријатељи свадбу устоваше: свадбу кажу у години првој, док отиде здраво до

Тале, јер је Тале јунак на мејдану; с њиме воде Бојичић-Алију од Цетиње, града каменога, с њим поредо Танковић-Османа; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.

Ал’ ето ти Даничића Ђура, и он води од Авале Порчу свезанијех руку наопако, с њим поредо Топал-Каматара; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.

четири брата, до четири брата Мркоњића, и с њима су сва три Кулишића; они воде Ковачевић-Рама свезанијех руку наопако, дадоше га Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Стриц се нададе за њим. — Ето га тамо! Држ, не дај! Још увијек лармајући као да траже бјегунца, дјеца се дадоше у бербу презрелих љешника, који су већ сами испадали из својих пожутјелих чашица.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

На то одговор му дадоше богови и рекоше му: »Ако ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска, онако срдита рад твоје

И кад га прознаше људи да је он двоструке вере човек, дадоше га пред суд и ухватише га те га свезаше и бацише га у тамницу.

И тако допосле то и учинише. Кад с бојем Исус Навин преузе ону земљу, те је населише Израиљи, Соморску гору на хисе дадоше подретлу Јосифову и његове кости из Јегипта преко мора пренесене у томе градићу на оном купљену од Јакова селишту

И по очатању двојих катизми, рече игуман слово о мучењу светих да се очати, а остали калуђери забранише и не дадоше то чатити. Рекоше: — Нашто је то, кад нејмамо никога од људи, кад није нико из града дошао.

А онога праха, што су са собом донели, полак у цркву га дадоше на оставу, а половицу цару на освештење послаше. 7. Клисар цркве светога Димитрија И опет у једно доби свелукави

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Ич да се не љутиш, — вели му Дока — ич да неси жалан! Ако што ти не дадоше девојче! ... Та што па да ти је за тој? „И без петли може да осамне“, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности