Употреба речи дечачић у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Узео си јазавцима њихов кукавни залогај. (Наши гоне јазавце) А сеоски дечачић , који поваздан лута уз речицу , дете препуштено себи , гледа ухваћену рибицу како се отима и праћака на пруту и пита

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како се зовеш? — Ташко Орашко! — рече дечачић и наклони се. — Такво име још нисам чуо! — рече старац. — Ниси ни могао чути! — малишан затресе главом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Не знам, драги мој, како свет на мене гледа, али ја изгледам сам себи као какав дечачић који се игра на обали мора и ужива да онде нађе какав обли шљунак или какву лепу шкољку, а пред њим се распростире

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жељно се чекало да сликар повуче прве линије Царичиног лика. Али, само што сликар повуче линију царичине браде један дечачић викну: — Зевалица на зиду! Сликар у први мах не чу дечаков узвик.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности