Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечакову: — Хајде, човјече, да једемо. Тако они одмах сједу, и на брзу руку почну јести.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки... Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река!
— Али, нигде нам није лепше — узе Принцеза дечакову руку и рече: — Вратимо се... Само што је то било лакше рећи но учинити. Цар-тигар није хтео ни да чује о томе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он се зачуђено загледа у натпис на дечакову шеширу, поче лагано да сриче слово по слово, а онда се злурадо исцери: — А ту ли се кријеш, птичице!