Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија. И пишите: да смо сви здрави; бáба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се
! — Па ваљда да останемо флегматични! Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију! — Па девојачка су врата сваком отворена... А он нека бира. Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту?! — Ху-у-у!
— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући. — Па био га чувати. — А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена. — Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.
Африка
То су јединствено млада и атлетска, ратничка и скоро девојачка тела. Руке и ноге, дуге и витке, пуне колајни и прстења од шкољкица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она се била обрадовала, одмах, кад им је ушао у кола. А он не разуме шта је права љубав девојачка, а он је њој прва. Нека ништа не говори њеном оцу. Исакович је силазио низ крчевину и није јој одговорио ништа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онако како мушкарци знају. Шта мислиш је ли он мушкарац, Атамане? Пих! Ваљушкала су се и превртала утегнута девојачка тела а ђердани им звецкали, звецкали баш тамо где треба, и очи су им сјајиле, и кармини се топили на уснама и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Стаффіерунг) — девојачка опрема за удају, спрема штуцер (нем. Стутзер) — кицош, фићфирић
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с. 55—56. ²⁴ Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968, с. 87.
Влајинац, М., Жена у народним пословицама, СЕЗ, 87, САНУ, Београд 1975. Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968. Влаховић, П.
Ђорђевић, Т. Р., „Положај жене“, ННЖ, 2, Просвета, Београд 1984. Ђорђевић, т. Р., „Девојачка невиност“, ННЖ, 1, 1984. Ђорђевић, Т. Р., „Клетве“, Караџић, 1, Алексинац 1899. Ђорђевић, Т. Р.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти пре неколико дана не избиваше од нас. С мајком спремаше ми ствари. Чарапе, кошуље, пешкири, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које ти
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони девојачка глава! Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Испред једног дела слободног неба видим два-три оштра, чаробна девојачка лика. Иза осталих је у позадини нека зграда тако да их не разазнајем. — Добро вече. Могу ли овуда изићи на врх села?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моје вруће усне не жуде више жива девојачка пребела тела. Ноћу кад лутам у сенци града, крај распећа, баштина и гробља, не жудим за сином, не планем за робља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Нарочито су, по народном схватању, тешке: мајчина, кумова и девојачка клетва. Клетва је нашла велике изразе и у нашој народној лирској и епској поезији.
Слична врачању и гатању су и чарања, нарочито она девојачка: да би се остварила каква жеља, у првом реду љубавна (да би се у сну видео суђени и др.).
В) ЧАРАЊА И ВРАЧАЊА (да би се остварила каква жеља) ДЕВОЈАЧКА 1 (Девојка, умивајући се рапо ујутру, говори): Умивам се хладном водом, јарким сунцем, и мога драгог зеницом!
Петровић, Растко - АФРИКА
То су јединствено млада и атлетска, ратничка и скоро девојачка тела. Руке и ноге, дуге и витке, пуне колајни и прстења од шкољкица.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
71 ДА ВИДИШ ОВО ДЕТЕ, ДРУЖЕ! 73 ПЈЕСН ВО ВСЈА ДНИ 75 МАДАМЕ 78 МОЛБА ДЕВОЈАЧКА 80 ПЈЕСН НА МОРОВУЈУ БОЛЕЗН У 1796-м ЉЕТУ БИВШУЈУ 83 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 85 СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА...
Непознати песник МОЛБА ДЕВОЈАЧКА ...Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови?
72). Песма је узета из Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 85, стр. 100—1. МОЛБА ДЕВОЈАЧКА (стр. 74). Прештампано из Остојић—Ћоровићеве збирке Српска грађанска лирика XВИИИ века, 136—7.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
изванредно често, и то обично са анимистичким схватањима. Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.; девојачка душа, или душа побожног старог властелина, мирише на б. б.
из пушака оборе (СЕЗ, 16, 215; 19, 139. О сличним условима које поставља девојачка страна — гађање у јабуку, мегдан, прескакање коња, налажење девојке међу другим сличним — в. Уѕенер, Кл. Сцхр.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја ћу у том срећу полагати да никога више на свету не погледим. (У себи:) Ах, официр, официр! — и проче. Ово је девојачка удадбена љубов! 3-ће. Љубов од моде јест такова љубов коју земнородни употребљавају да се у послу нађу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« На то одрече он њојзи: »Да врле лепоте девојачка безобразна струка, подобна си ономе што но је Адама извео из раја!« Сотим је засрами те се већ одби од њега.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Авлија пространа. Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!
— Што ни треба ти па да нам га казујеш?... — Та што... ако сте, демек, чорбаџике? А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?! — Доцна си се присетила, Доке... А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија.
Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем