Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нека га нек зија колико хоће, хајдемо ми одмах попу!... — Ама, може дићи село на нас, какав је! — рече Срдан. — Како село, Срдане, бог с тобом! — рече Мирко. — Нема од тога ништа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И замота старине и заклони их од погледа његова. Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НАПОН Завапи клица: желим нићи, Из мрака, до врхунца! Из прслих груди ја ћу дићи Најлепшу химну сунца. Завапи крило: да се родим, Из страшног мучења крви!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, а хоће да узме Аноку! — Па? Нека узме! — Е, ал' ја не дам! Он поскочи мало напред и хтеде се дићи, али леђима беше сасвим пријатно суседство од бурета, и она се упорно вратише у свој првашњи положај уз буре.
Африка
Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом. На покривеној пијаци лечник продаје гомиле корења, брегове ђинђува, афричке шафранске и индиго боје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Костјурин је њега високо дигао у ахтирском пуку, а још ће га дићи више, кроз коју годину – али, шта то вреди, ако не добије, од оног капамаџије, децу?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА (чита): „А кад дође суђени дан смрти, мртви ће се дићи из гробова”. НОВАКОВИЋ (чита): „У парцели 17 гробница 39 отворила се и мртвац се дигао”.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети
Читају, сваком се допада. Диве се Шамикиној домишљавости. Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци. Мало се затежу, после дозволе. И, доиста, подиже јој Шамика споменик.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ А ако бог дâ те се ожениш, скочићемо сви, дићи ћемо ти мало куће, помоћи ћемо ти колико можемо, као своме брату. Јер, треба да знаш, иако у Црној Гори има зла
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
диже, После ноћи бели данак стиже, Шат и мене моје сунце дође, Шат и мене данак не мимође, Доће данак, сунце ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац започети, Да допевам појак овај свети, Браћо мила, за живота
једног до другога, Док је смело сетити се стране, Сетити се неба високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигô тић и сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва,
Јоште ноћу песма оде Ведра неба дићи своде, Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници сјају тмоло — Та си, мила,
На врела дођем тако бацимице, Залуду тражи моје око цвеће, Претужне стоје његове обалице Кô никад више да се дићи неће; Ниједне гласне не бија евовде тице; Кроз грање сунце слободно улеће, У око мени доле оно гледа, Но зрак ми
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити Саве, дрине, и опет се тебе сећам, будалине Саведрине!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ено ти је, — вели му отац — па је уби како ти год драго, кад ти срце и душа подносе, ја и онако не бих могао дићи своје руке на ту нашу хранитељицу.
— Сачувај боже! — вели он, — како бих ја могао своју руку дићи на своју хранитељицу; то ја нити могу, нити хоћу. — Ти мене мораш убити — вели опет крава — и нека ти је проста моја
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он. Они знају да ја немам жене ни друге послуге.
одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући. Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога. И он се, јадник, од тога дана не диже...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути, уз јек труба и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом. Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.
Али зар овај мој сусед мисли тако? — Не. Он зна само то: когод оде у гору и не врати се на позив власти, дићи ће се на њега потера, и он ће, кад-тад, бити убијен. А онај Ђокић до њега то зна боље.
»Сигурно му је то дар од покојне жене«, помисли он и стаде да чека кад ће овај дићи руку са чела. Учини му се да ће рука још неко време остати на том месту, па погледа на прозор.
и дохватише чича Перу, који стајаше са издигнутом и прслом палицом над мртвим Спасојем, као да очекиваше неће ли се дићи, да га још једаред онако обори. — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!..
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа. И имају разлог Црногорци на нас дићи проклету гомилу. Не смијемо ништа започети што би народ к витештву зажегло, што би свете кости прађедовске огрануло,
О хурије, очих плаветнијех, те мислите са мном вјековати, ђê та сјенка, што је дићи може да ми стане пред вашим очима?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И крај већ ту је! Ноћ не диже крило, И неће више дићи га над нама! Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама...
Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Реци ми молим те, ко ако ли не зли дух може дићи брата на брата? Ко други н’ако анатемњак може опјанити људско срце, да му братске, рођене братске крви требује да се
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
велика крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се Васа увек устремљен ка даљинама, у тај час дићи са земље. Био је још дечарац у дугачкој кошуљици, када је и сам замишљао како је од змајевскога рода.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дрвета једног до другога, Док је смело сетити се стране, Сетити се неба високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака! Под небо се диг’о тић и сада; Ал’ весео није к’о некада!
Страшнога Суда, и кад мртви почну устајати, Нека тада све гробље оживи, Камен нек’ ми притисне гробницу, Само да се ја дићи не могу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Требало се трзнути, пренути. Требало је смјеста, неодложно нешто учинити, подузети нешто у том поводњу времена. Дићи се, и не часећи часа кренути.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече он после краткога ћутања. — Знаш како је. Уцена је повишена одмах после оног убиства. Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина. И капетан је сад промењен, овај је нови опак...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ено ти је, — вели му отац — па је уби како ти год драго, кад ти срце и душа подносе, ја и онако не бих могао дићи своје руке на ту нашу хранитељицу.
— Сачувај боже! — вели он — како бих ја могао своју руку дићи на своју хранитељицу; то ја нити могу нити хоћу. — Ти мене мораш убити, — вели опет крава — и нека ти је проста моја
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јадâ.
одох из свог празног стана, Угодно ми беше кретати се, ићи Развалином овом живота и дана, Коју сунце сутра поново ће дићи.
Под прозором застах. Ту сам дуго био И дрхтао тако без гласа и моћи: На зид руку ставих побожно и ти'о, Не могах је дићи, не умедох поћи. Наједном се тргох. К'о да неко иде? Мис'о моју прели крв ми узрујана. Ја бежати почех.
ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе ево ја не мислим сада.
Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С крвавог кљуна што жури
Ја знам да скора слобода ће ићи Кроз све крајеве да откупи жртве: Ја знам да скоро нико неће дићи Нараштај мртвих и сузе за мртве, Јер лепе речи свуд не знају стићи. 1914. ПРОЛЕЋЕ 1915.
Напољу је видно, као пред свитање. К'о да ће се дићи гробови и људи. Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису. Пролазио је кроз хладне ходнике упола осветљене, пуне слика фратара из старих времена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
две људске судбине, дакле онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом. На покривеној пијаци лечник продаје гомиле корења, брегове ђинђува, афричке шафранске и индиго боје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Били смо мало мирнији. Кад овом приликом нису успели, више се мајци неће Бугари дићи из ровова. А отуда се разлеже глас: „Санитет... санитет!“ „Где је командир?“ — питао је неко иза мене.
Још увек видим једно танко стабло на сто метара даљине и мислим, када њега изгубим из вида, онда се можемо дићи. Али уместо да ми се изгуби из вида, оно као да постаје све упадљивије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Залуд вешт Полодорија труд на пропасти воде И себи и њему вечити дићи спомен: Време је потрло све, и дело и мајстора самог; За величином својом растурен тужи камен.
Биће па ће проћи и жалост и вај, Побледиће звезде — спомену је крај. И на гробу моме, вечном дому мом, Дићи ће се дрвце у расцвату свом. Рашириће гране, осенчиће ’лад, А њему ће прићи путник неки млад.
” Допис завршава овако: „Закључили смо споменик му што скорије дићи, при чем смо и пештанске младежи одјек добили и све друге позивамо да се у тој намери нами придруже.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Три пута ме је слао Партенија Брадари по ракију. Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тим својим одласком, тим немим презиром, рекао више него васколиком буком и галамом коју је иначе око свега тога могао дићи. Отишао је тихо и достојанствено, као мудрац, не као кукавни очајник. Иза себе није оставио никакав мост.
Лауш намерава да суди монаху Доротеју. То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице. Не разумем шта се овде догађа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пред том вечном тајном ми стојимо немо, Кô саиски мудрац пред Истине ликом; Вео с лица њеног дићи не умемо, Јер Истина цела не даје се ником.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Створите сада у мислима једног џина, толико огромног и снажног, да може ту лопату са свим оним куглама одједаред дићи и њен терет сасути у једну фуруну. Претставите сада себи још и ту фуруну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране. Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће.
— И изађе. Несрећни отац Миланов је могао. Укочено је гледао у постељу, како не би промашио час кад ће Милан дићи руке — тако је веровао старац — или још једаред отворити очи и нешто казати оцу.
Хоћемо ли се ми још дићи, мама, то те ја питам, и то ми кажи! Јосиф је био прави господин и уметник. Све је у њему постајало облик.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао? — Не, јер од брига нисам могао дићи главу. Узе реч затим онај што је плакао: — Исцедио сам зенице плачући, источио сам душу јадујући над људским
оно (средњи род) вам неће дозволити ни реч више да проговорите, оно ће се успузати уз ваше колено, сешће вам у крило, дићи ће акробатски ножицу, подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите о његовим ципелама и само о његовим
Она не може дићи ногу увис и рећи вам: „Ја имам нове пипе!“ али ће, рецимо, повести разговор о последњој премијери: говориће вам о
Ја ћу тада дићи ужасну дреку, тако да ће она два грађанина морати дојурити у ову собу; тада ћу вам ја, пред њима, опалити шамар,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— И све се нађеш онда, кад не треба... Сутрадан, неки су коњи лежали и нису се више могли дићи од изнурености и глади. Војници претоварују ствари на друге коње, те их онако гладне и мршаве још више замарају.
Куда ће он! Али како би и да остане?... Већ је на ивици живота. Чини се ако легне само, више се дићи неће. Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе? Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе, Зато смо бритвама кидали
Он оста ту нем, не усуђујући се презрети Ни опсовати стварност ову крвну, ни дићи на мене руку. Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Наша тајна? — рече дечак забринуто, помисливши: можда је она чула за неког другог дечака? Можда ће се дићи и отићи, чим опази да он није тај? Страх је пунио дечаково срце, као што млеко пуни чашу, до врха.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мио диљка — дугачка пушка димишћија — сабља направљена у дамаску Динара — планина на граници Далмације и Босне дићи се — (значи и:) поћи на пут: Дигоше се до два побратима дица — деца дишер — напоље, излази!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Да би пертлу размрсила Кука стопало ШТА МЕ СПОПАЛО ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ихај, чим их угледамо, ми ћемо стрчати у село и дићи узбуну, а док они стигну уз ону велику окуку, свак ће се већ склонити — повика Стриц.
— кликну Ђоко Потрк. — Лисина је пуна папрати (бујади). Има је и суве, и труле, и сирове, па кад се све то измијеша, дићи ће се дим до неба, видјеће се из пет села. — А кад запале ватру, шта ће онда радити? — припита Лазар Мачак.
мртвог на некој зеленој пољани, а Луња се нагнула над њим па само горке сузе рони, јер зна да се Стриц више никад неће дићи ни проговорити. — Па дабоме да неће, него ће лежати мртав па макар ти сто година над њим сједила!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То само у твојој вољи стоји. Кога спузнути кога ли дићи, осиромашити и обогатити, живити и уморити, ранити и извидати.