Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Баш добро што сам погодила собу с цурицом, лакше ћу јој исконтати своју муку. — Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала? — Ћерам ја, душо, њу, пензију, невољу моју голему ево већ друге опанке дерем, а опет се нијесам с мјеста макла.