Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ногић закуца на вратима. Укућани се избудише чим разабраше његов глас. Дочекаше их да веселије бити не може... Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди.
Немој оклијевати... — Добро. Идем из ових стопа — рече Иван. Па се диже и оде Севића кући... Тамо га дочекаше лепо. Милош Севић био је човек добар, благ, миран.
— упиташе сви. Старац само прошапута: — Маринко! 12. ЛОМ Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву. Дочекаше га тамо не може боље бити. Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.
Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком. Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. Прште турска војска... Војводе се натурише за њима у потеру...
Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић... И њега тако исто дочекаше... Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. Станко беше отишао да се опреми.
Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. И дочекаше га као војводу. То беше прави дан славе. Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.
Сви се насмејаше. — Да се вратимо у шарампов! Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити. Војводе се љубише с њима. Чупић да је могао у недрима би им места правио.
— То Турци иду! — помисли. Па заплива... 17. ДИВОВИ Зека се врати у шанац. Тамо га дочекаше весело. Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. — Али, стићи ће ваљда... — рече.
Црњански, Милош - Сеобе 1
бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола на лево, тако да је он седео сав накривљен... Дочекаше их пуцњавом, махањем застава, урлајући команде, поздраве, рапорте... Сунце није могло да пробије облаке.
Наслутише огромну разлику између њине непрекидне патње и весеља туђег, кад их по селима дочекаше гозбе, печени јарићи, ударање у звона црквена и читави котлови вина.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Збиља, ти си ускок по други пут!? Домаћи дочекаше Јанка с узвицима, и сви се мирбожаше с њим. Кнез му даде нафору, па је подијели и осталијема.
Сви остали пођоше за њим, један за другим гологлави и лелечући. Женске их дочекаше на врх поља још страшнијом запијевком и тако кроз мрак, уза страховиту вику, унесоше Крцуна у кућу...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тамо ме дочекаше радознало и с поштовањем, као неког слављеника. Сви су већ знали причу о дрмогаћином мегдану са жандармима и сјај
— Прогласили, кућо моја. Пођем ја да ћерам Данину пензију, он је толико година био цестар, путар, а они ме дочекаше ко на сабљу: баба, ти си погинула, каква пензија. Па видиш ли, синко, да сам жива?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тако ли ти? Чекај, да ли ћу да ти играм на свадбу. Ућутках га дуваном и уђох у виноград. Жене ме једва дочекаше и осуше грдњама: где сам био? што не радим? како нећу ни вечеру да добијем, и друго. Одговарам ја њима. Шалим се.
Па кад старојко не може више да издржи, викну Шабану: — Шабан, де ону, тешку... Цигани им засвираше. Жене то једва дочекаше и истрчаше из куће, сада тобож само да гледају, а после ће се већ и оне ухватити у оро. А оро већ почело.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онај од змајева што бијаше вешт у ватању притрчи и привати девојку на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покидаше му сви седам глава пре него што је на земљу пао.
Он изишавши преда њих поздрави их: — Помоз бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни откуда си.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Станко прекиде размишљања. Одзвонише на скуп, па кроз пола часа за полазак и напослетку дочекаше пратњу звонима. Онда сиђоше обојица доле у цркву, да се по обичају, нађу око попова.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје. Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне.
ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше? ВОЈВОДА ДРАШКО Ко м' у зли час дочекивâ, Вуче? Ја нијесам ни познâ никога, а камоли да ме ко дочекâ, н и она ружна
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она скрену. Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места. Она се попе, леже. Али не као остале, на леђа комотно, већ ничке, сакривши прса и
Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше: — О, невесто! невесто! Ах, Томчо! Ах, пусти сине! какву ће сутра да грли! — Море, ђувендије!
Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.
Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је. Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Весели и освјежени чудним неким осјећајем пођоше дома. Разумије се да су крили своју тајну. Једва дочекаше попасна доба да се опет састану са чиком. При другоме састанку бјеху већ сасвим слободни с њим.
А било је овако. Та три четовође, које поменусмо, са двадесет биранијех друга дочекаше карван што је силазио од Требиња у град (Дубровник). Турака је било нешто више.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пусто! ЈОВЧА (у пролазу поред Васкине собе, лупа; и поред љутине што их ни она ни остали у кући, сви скупа, не дочекаше како се надао, ипак нежније): Васке, чедо! Устај! Тата дошао и...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стигосмо доле, затекосмо целу породицу окупљену у трпезарији. Деца, умивена, очешљана и лепо одевена, дочекаше ме као свог милог друга, а стари као члана породице. У том кругу осетих се као да сам међу својима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тешке мотке застава ослоњене им на сјајним узенгијама. А тада, срчано и као подмлађено, као да наједанпут све оживе, дочекаше ову коњицу узвицима: „Живела коњица! Здраво, соколи наши!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он, изишавши преда њих, поздрави их: — Помоз̓ бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни откуда си.
Ћипико, Иво - Приповетке
Како се који искрца онако и застане — ишчекује друге, да се удруже па да заједно хрпимице крену у варош. На путу их дочекаше финанцијални стражари и до коже обађоше.
Свеће нису имали. Покушаше ужгати ватру, али се жигице беху овлажиле, а није било чим сухим успирити. Једва дочекаше дан. Марко се није дигао, него остаде лежећи на влажној слами. Ујутру у дворишту десио се жупан.
У селу их дочекаше школска дјеца, одмах сазнадоше о чем се ради, па, бучећи, прате их до господареве јој куће, гдје сватови чекају.
— Дакле, што ћемо? — упита их, нашавши се у, неприлици. — Нека остане како је и било! — једва дочекаше њих обојица. — То није могуће, — рече као за се жупник. Па, предомисливши се, нечему се сјети.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
донекле, па онда брзо стуче и пусти преда се формиране затворене каре Черкези су били доста близу и наше их каре дочекаше сложним плотунима.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Забасали смо... Забасали смо!... Његов изнемогли глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској.
Ћипико, Иво - Пауци
Сви питате: „Откуд си дошао?”Зар кога ја за то питам?... И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. — Не љути се! — мири га Иво. — Не приговарам теби... познајем те. Уто гостионичарка донесе вечеру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они ме сви добро знају, јер сам пред њима растао. Зато ме дочекаше као своје рођено дете. Нашем разговору не беше краја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
тек она стрча доле, отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара с псом и врећом, пробуди једно млађе, и дочекаше зору у расположењу које је тешко описати, које се као сан доживљује, и као сан само и остаје.
Павле мој, наравно и његова мати, и сад ме дочекаше, мене и моју бригу, као да сам њихов рођени — а мом оцу све то није разлог да буде и Богу благодаран и радостан!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сад нож решава судбину једних и других. Из једног рова видесмо како наши искочише и на нож дочекаше непријатеља, у чије се масе брзо изгубише. „Са овима је свршено!“ — помислих.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Милош им се из далека каже, кô што су га браћа научила. Лијепо га свати дочекаше: „Добро дошô, млађано Бугарче! Нек је један више у дружини!
Момчил' паде граду низ бедене, краљеве га дочекаше слуге на мачеве и на копља бојна, на наџаке и на буздоване; а допаде краљу Вукашине, удари га оним бојним
Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно дочекаше, и госпоском части угостише, па га воде пред бијелу цркву, пред бијелу цркву Димитрију, пак се вале латинска
царство постануло; а виђе га старац Југ Богдане, и виђе га девет милих шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију кулу.
“ То катане једва дочекаше, пустише му двије војеводе. Ал̓ ето ти Јерине проклете, с њоме иде дванаест дворкиња, те јој носе скуте и рукаве.
Сви чобани једва дочекаше, ишћераше свиње из обора, пак шарене пушке потпрашише, намах они за Ђорђем пођоше. Оде Ђорђе право своме двору; а кад
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ово је упалило. Дјечачић уплашено погледа своју кују и скочи на ноге. — Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао.
— викну кнез. — Сви ћемо у варош да тражимо Лану натраг — досјети се дјед Алекса. — Идемо већ сутра! — дочекаше још неки. — Поведите онда и њиховог вођу, онога што је утекао! — подругљиво рече кнез. — Ту сам ја!
Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите. — Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: — Треба обићи
— питао их је он и правећи се важан додавао. — Ми у радионици не дижемо главе с посла. Међутим, једног дана дочекаше га Стриц и Потрк немарно и надувено.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сви се с поуздањем на бога приверише и к пречистој Богородици помоћи... и трпљаху у томе надању, које но мало после и дочекаше. Не би им на празно то поуздање.