Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сузица она врела Низ лице јој тећи стаде, Ох када се зарумене, Кад полете оно к мене Кâно зора белу дану Једва дочекану. — Мила моја, зоро моја, Сунце дану моме, О слађана мисли моја А о злату моме! (1846, 6.