Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ама полако, човече! — Само право и гурај — вели он и запиње још јаче. Запех и ја, и тако се дочепасмо једнога фургона. Он ме готово убаци, те му додадох руку и извукох и њега.
Некако пред мрак наредише јуриш и ми потрчасмо. Али један митраљез нас поткачи са стране и једва се дочепасмо ове врзине, где се војници прилепише као таксене марке. Они тада покушаше контранапад, али изгибоше као марва.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нека нас срећа послужи, хвала Богу! — и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке.