Не постоји пример употребе речи dobosar
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне. Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића. Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем.
Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти
Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати! Лопов магистрат, лопов Профит!
Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију. Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако.
” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију. Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. У три сата држи се мунта у Периној авлији.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Драгиша Васић САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ Садржај УТУЉЕНА КАНДИЛА 2 У ГОСТИМА 3 РЕСИМИЋ ДОБОШАР 42 РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ 66 АВЕТИ У ЛОВУ 91 У ПРАЗНОМ ОЛТАРУ 95 ВИТЛО И ДРУГЕ
и да вас умолим за једну цигарету. Збиља, невероватно, попуших вам све цигарете, господо! РЕСИМИЋ ДОБОШАР Маршовало се или крвавило и зато рапорт задуго није вршен, а то се уписивало у добре стране рата.
црвеном јаком и тесним подофицирским чакширама стално напред раскопчаним и без иједног дугмета, пред командантом је добошар, мутавко Секула Ресимић. Нож му виси о дугачком бандијском виску.
Говори зашто! — П... п... појма... п... п... пуковниче... И командант, разјарен до беснила, наређује да се добошар веже за дрво и стави под стражу.
— Ресимићу, бато, подигни ту чутурицу, вере ти, изгуби, видиш, нека џукела. — Добошар, заборави ми само кочиће од великог шатора!
у коме, по мишљењу претпостављених, на његову бруку, а по мишљењу Секулином на част пука, служи и он — његов син, као Добошар прве чете другог, у свима тешким борбама, прослављеног батаљона.
И тако до деветнаесте године кад је постао општински добошар, после једнога конкурса на коме је победио, и остао на тој новој дужности све докле је општински буџет имао могућности
— Па ти га познајеш? — Знам, веле да је добошар. Него име му заборави. — Знам ја — вели командант, а сав позеленио. И те ноћи сваки батаљон даде по једну патролу, и
Те ноћи командант не оде у варош, те ноћи Секула Ресимић, добошар прве чете другог батаљона, беше у бекству. Исте оне године у марту, за време великог затишја, београдско Ново гробље