Не постоји пример употребе речи dodavsi
Теодосије - ЖИТИЈА
А цар опет написа утешне речи своме зету, Владиславу краљу, и ово додавши рече: „Ако је Бог изволео да свети прими покој међу нама вернима у Христу, ко сам ја да се противим вољи Божјој или
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Није потребно да ме пратиш! И сама знам пут! намигнула је и изгубила се, додавши да Грета осим књига највише воли шаргарепу и салату. - За остало не знам, сам ћеш утврдити. И, утврдио сам!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко сјеђаше под орахом у дворишту. Пошто му људи цјеливали руку и пошто им изјави сажаљење, додавши неколико дирљивих ријечи о Крцуну, владика отиде ка свом писару, загрли га и сједе поред њега.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Народним српским пословицама); глас ђ узеће од Лукијана Мушицкога; слово ï замениће јотом (ј). Тако је он, додавши и тридесето слово џ, створио своју нову азбуку, за коју је са разлогом могао рећи да у њој »ниједно (слово) није
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Стрико печени“ уживао је у њихову страху и још им га придаде додавши много којешта о страшноме грофу. Дјеца се разиђоше куд које једва чекајући да дома повиједају страшно прикључење.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландѕтраѕѕе, ам Хеумаркт Нр. 517 ін Wіен.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“, а ви треба да му дајете опроштај говорећи: „Бог нека ти опрости, оче!“ Но и ви треба од њега да молите додавши: „Опрости и ти нама, часни оче, јер сагрешисмо и делом и речју и мишљу!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
, пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
книг славено-серпских, 83; тако ју је забележио и Шафарик у својој Геѕцхіте дер ѕербіѕцхен Літератур, Праг 1865, 380, додавши једино да је штампана „в. тип. Дим. Теодосија”; податке о њој Ст.
М. Сарајлијом, Лајпциг 1826, 24, додавши на истој страни следеће објашњење: „Истога года у Бечу, кад је извјесни собратељ пјесана серпскије’ хотио печатат
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Објединивши потом, све ове текстове, и додавши им серију животописа српских црквених поглавара, од Данила и других писаца, Ученик је саставио велики историјски
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
То нам доказује и чињеница да ју је пола века касније (1818) Михајло Владисављевић прерадио (додавши јој неколико својих стихова) и штампао „обоег пола серпској дечици на невину забаву и утеху“.